Вучић је у обраћању новинарима рекао да су данас покренута важна питања, али да ће бити тешко, јер не разговарамо само са Приштином, већ и са Бриселом и најмоћнијим земљама које су признале Косово.
Он је пренео да састанак није био лак и да је на њему било речи о несталима, интерно расељеним лицима и економији, најавивши да од среде, 22. јула, следе разговори на техничком нивоу.
Вучић је додао да очекује да се од септембра отворе неке друге теме у дијалогу са Приштином, укључујући најтежу – питање имовине, те навео да је он тражио да то буде формирање Заједнице српских општина, док је Приштина имала неку другу идеју.
Председник је указао на то да Београд и Приштина имају дијаметрално супротне захтеве, и констатовао да се не може побећи од онога што је потписано и на томе ћемо наставити да инсистирамо.
Србија је, како је истакао, ставила до знања да никада неће штитити било кога и да због породица које су изгубиле ближње жели да буду пронађена места где су сахрањени.
Вучић је навео да се као нестале воде 1.643, односно 1.644 особе, од којих су 570 Срби, и подвукао да Србија жели да одговори на све захтеве Албанаца који се односе на могуће локације где сматрају да су ове особе сахрањене, и да заједно са њима и ЕУ потражимо да ли на том месту има нешто или не.
Међутим, како је додао, тражили смо исто право и за нас јер нисмо имали приступа до сада локацијама на Косову, као што су Кошаре, Исток и друга места.
Албанци су изнели захтев да се отворе сви војни и полицијски архиви, али је наша делегација, у складу са тим, затражила отварање архива такозване ОВК да бисмо могли да видимо где су убијани Срби и други неалбански живаљ, објаснио је он.
Према његовим речима, договорено је да ће се по питању несталих радити заједнички са Црвеним крстом, прихватити правила и исказати политичка воља за потрагом за несталим лицима.
Он је, када је реч о интерно расељенима, рекао да их има приближно 220.000, од којих су 177.000 Срби, нагласивши да се онима који желе да се врате мора гарантовати безбедност и сигурност.
Такође, Вучић је указао на то да је потребно да се дође до трговинског споразума који би био добар за обе стране, и за Београд и за Приштину.
Нисам сигуран да су сви разумели да треба да се разговара о економији, јер су неки причали о ратној одштети. Одбио сам то и рекао да нема смисла да о томе разговарамо, пренео је председник.
На састанку је, како је прецизирао, било речи и о убрзању радова на ауто-путу Ниш–Приштина, уз учешће ЕУ и коришћење грантова.
Председник Републике је закључио да ће Србија бити посвећена дијалогу са Приштином и да је важно да се ставови двеју страна приближе по било ком питању.