Ђурић је након разговора са представницима Приштине навео да је наша делегација морала да се суочи и са негирањем навода да на Космету постоји 18.000 узрупираних кућа и станова.
Према његовим речима, приштинска делегација је тврдила и да је свака особа која је хтела да се врати на Космет до сада могла то да уради, али да се Срби нису вратили јер нису желели.
Он је рекао да је у Бриселу данас, у оквиру наставка дијалога на експертском нивоу, разговарано о питањима несталих и прогнаних и о економској сарадњи.
Према његовим речима, поменуто је и питање Заједнице српских општина (ЗСО), као и нарушавања заштићене зоне код манастира Дечани.
Директор Канцеларије је навео да је су представници Београда указали на неопходност што скоријег спровођења договора о Заједници српских општина.
Ђурић је предочио да је у протеклих неколико година, колико није формирана ЗСО, српски народ био лишен колективних, политичких, економских и социјалних права, што је довело до миграције једног дела наших људи према централној Србији и угрозило њихов опстанак у покрајини.
Он је нагласио да се наша делегација данас борила за српске интересе, кроз решавање проблема обичних људи, и додао да је једно од животних питања нашег становиштва на Космету да се сазна судбина више од 500 несталих Срба.
Директор Канцеларије је истакао да то питање не може да се реши без отварања архива терористичке ОВК, и нагласио да Србија не жели да гура ствари под тепих већ се залаже за стварно решавање проблема људи на Космету.
Ђурић је најавио да ће технички разговори бити настављени и пре наредног састанка на коме ће учествовати председник Србије Александар Вучић са представницима Приштине.