Илић је навео да је постигнут договор о томе да ове измене и допуне ускоро уђу у скупштинску процедуру и додао да ће процес легализације бити и поједностављен.
Он је објаснио да је предвиђено да се за легализацију објеката до 50 квадратних метара, који су искључиво намењени становању, плати само одређена такса, а у категорији за најнижу наплату легализације биће и објекти до 150 квадрата.
Министар за капиталне инвестиције рекао је како држава жели да поједностави процес легализације објеката у којима се станује 10 или 15 година, тако што се за њих неће захтевати комплетна пројектна документација.
Илић је навео да ће на овај начин грађани избећи трошење новца за израду статичких пројеката, пројеката електро и водоводних инсталација за зграде у којима већ живе, док ће се скицама изведеног стања убрзати процес легализације.
Министарство ће, према његовим речима, образовати и комисију која ће омогућити легализацију грађанима који нису из објективних разлога у законском року поднели документе.
Илић је рекао да је у Србији до сада легализован мали број објеката и да су то углавном веће и скупље грађевине, за које изменама закона није предвиђена посебна промена износа наплате легализације.
Према његовим речима, мало је власника објеката који ће бити у повлашћеној категорији за плаћање легализације, а који су почели да измирују своје обавезе у вишегодишњим ратама. Он је додао да ће у таквим случајевима бити извршена прерачунавања, а у цену легализације биће урачунато оно што су већ платили.
Илић је навео да није било могуће технички обавити легализацију у кратком року и објаснио да се због тога дешава да у градовима у којима живи око 100 хиљада становника буде нелегализовано у просеку од 12 до 15 хиљада објеката, док у неким срединама није легализовано ни 10 одсто нелегалне градње.
Директор Републичког геодетског завода Иван Алексић рекао је да је до сада укњижено 50 одсто површине Србије, и додао да је до краја ове године у плану да се укњижи 3.061 катастарска општина или 67 одсто од укупног броја, што ће представљати 89 одсто власничке евиденције.
До краја 2005. године биће урађен катастар у свим селима у којима не постоји земљишна књига, док је у градовима ситуација сложенија, па је посао до сада завршен у 30 градова, а до краја године биће приведен крају у још 14.
Алексић је подсетио на то да до 2014. године све земље у Европи треба да имају јединствен катастар.