Стојковић је приликом образлагања овог законског предлога пред посланицима Скупштине Србије указао на то да се њиме уводе нова овлашћења јавног тужиоца, нове доказне радње и могућност споразумног признавања кривице.
Он је рекао да је основна новина Законика увођење тужилачке истраге, што значи да ће тужилац као орган гоњења водити истрагу уместо истражног судије.
Проширење овлашћења тужиоца и раздвајање од истражног суда, како је навео, треба да омогући убрзање истражног поступка, али и да обезбеди већу независност суда, који је до сада и судио и прикупљао доказе.
Сада ће то радити тужилац, а суд ће обављати контролу доказног поступка, објаснио је министар и додао да ће суду и даље бити остављено право на то да одређује притвор, право жалбе или других радњи које ће у већој мери заштитити људска права.
Према његовим речима, новим решењима биће испуњене и преузете обавезе из Конвенције о људским правима, која предвиђа и да сва суђења буду окончана у разумном року.
Стојковић је навео да се за блажа кривична дела којих има приближно 50 и за која је запрећена казна до три године затвора, уводи могућност поравнања, што значи да ће тужилац моћи да направи поравнање са окривљеним, браниоцем и оштећеним, а у тим скраћеним поступцима више се неће тражити образложење пресуде.
Министар правде је истакао да се Закоником дефинише шта је организовани криминал и које ће технике бити примењиване код свих сложених кривичних поступака.
Шеф организоване криминалне групе неће моћи да буде заштићени сведок, односно потпуно ослобођен кривичног гоњења, већ му казна може бити смањена, рекао је Стојковић и додао да заштићени сведок изузетно може да буде ослобођен од казне, али да мора бити оглашен кривим.
Такође, у циљу ефикасније борбе против корупције, уводи се институт заплене имовине за коју се сумња да је кривично стечена до окончања поступка, навео је министар правде и прецизирао да је реч о суштинским променама у судском поступку, уз свођење злоупотреба на најмању могућу меру.