Министар Динкић образлаже законске предлоге пред посланицима Скупштине Републике Србије
Аутор:
Фонет
Динкић је приликом образлагања ова четири законска предлога у оквиру обједињене начелне расправе у Скупштини Србије истакао да су у питању важни системски закони који се припремају већ две године и који су у потпуности усклађени са европским стандардима.
Он је нагласио да је предлог закона о тржишту хартија од вредности и других финансијских инструмената најважнији од ових решења јер ће обезбедити већу сигурност учесника на тржишту хартија од вредности и нове инструменте.
Тржиште ће бити организовано и подељено на берзанско и ванберзанско, уз слободну конкуренцију и већу транспарентност, навео је министар финансија.
Говорећи о новинама које ови закони доносе, Динкић је рекао да ће Комисија за хартије од вредности добити већа овлашћења у селекцији учесника на тржишту, као и да ће веће учешће бити омогућено и мањим учесницима на тржисту.
Предлог закона о инвестиционим фондовима, како је објаснио, омогућиће грађанима да добровољно улажу свој новац у фондове, који ће га даље инвестирати у привреду и одређени принос враћати члановима.
Он је прецизирао да ће постојање инвестиционих фондова представљати подстицај за привредни развој и додао да ће грађани на једноставан и ефикасан начин добити прилику да учествују на тржишту капитала.
Према његовим речима, предлог закона о преузимању акционарских друштава као најзначајнију новину предвиђа то да понуда за преузимање акција мора бити упућена свим акционарима по истој цени.
То ће омогућити далеко већу конкуренцију, равноправно учешће приликом преузимања акционарских друштава и максималну заштиту положаја малих акционара којима су до сада нуђене ниже цене за откуп акција, чиме су били довођени у неравноправан положај, објаснио је Динкић.
Законом о рачуноводству и ревизији предвиђено је увођење међународних рачуноводствених стандарда, као и оснивање нових институција - Коморе овлашћених ревизора и Националне комисије за рачуноводство.
Динкић је навео да је предлогом тог закона предвиђена појачана контрола вођења књига у фирмама и указао на то да би у случају лажних финансијских података и извештаја подједнако одговарали и рачуновођа и директор, а не само рачуновођа што је био случај до сада.
Такође, закон инсистира на извештавању по међународним стандардима када су у питању средња и велика предузећа, за која се, поред банака и других финансијских организација, уводи обавеза ревизије.
Професионална звања која се уређују овим законом су овлашћени ревизор и овлашћени интерни ревизор, а сва стручна звања стечена по досадашњим прописима се признају, објаснио је министар.