П:
О:
Читај ми
Стратегија страних улагања обезбедиће ефикасније пословање у Србији
Београд,
12. мај 2006.
Министар за економске односе са иностранством у Влади Републике Србије Милан Париводић представио је данас учесницима Шестог самита Србије и Црне Горе Стратегију страних улагања, као и неколико кључних закона који ће омогућити ефикасније пословање у Србији.
Милан Париводић
Аутор:
Танјуг
Париводић је подсетио на то да представници 14 министарстава и институција раде на побољшању конкурентности Србије кроз инвестиције и образовање кадрова.
Према његовим речима, Законом о спољној трговини, који је донет у децембру 2005. године, у великој мери је извршена либерализација капиталних инвестиција, омогућена докапитализација, а уведени су и антидампинг прописи. Доношењем овог закона омогућено је да предузећа могу да тргују из Србије са трећим компанијама, а раније потребних 20 дозвола Министарство за економске односе са иностранством сада је свело на свега две, нагласио је Париводић.
Он је навео да је Закон о хипотеци увео многа побољшања, а једна од најбитнијих измена у односу на претходна законска решења јесте то да се сада и неукњижене зграде могу давати под хипотеку.
Новина у овом документу је и вансудска продаја, што практично значи да сада поверилац може да прода одређену некретнину, и то у процедури не дужој од шест месеци, додао је министар.
Париводић је рекао да Закон о арбитражи има за циљ успостављање три до четири регионалне арбитраже, уз напомену да је неопходно организовати и локалне арбитраже. Према његовим речима, Министарство за економске односе са иностранством је у сарадњи са министарствима финансија и капиталних инвестиција покренуло пројекат реформе градског грађевинског земљишта, чији је циљ продаја или денационализација тог земљишта, а на овом пројекту, поред домаћих економиста, раде и стручњаци из Аустрије, Немачке и Шведске.
Министар је указао на важност партнерства политике и бизниса и предочио да ће донете измене Закона о страним улагањима омогућити страним инвеститорима да помоћу једног тела у оквиру локалних самоуправа, на једном месту, заврше све послове.
Он је напоменуо да Министарство ради и на законима о индустријским парковима, враћању имовине цркви, на Споразуму о стабилизацији и придруживању ЕУ, прикључењу Србије Светској трговинској организацији, као и на склапању јединственог споразума о слободној трговини са земљама у региону.
Према његовим речима, Законом о спољној трговини, који је донет у децембру 2005. године, у великој мери је извршена либерализација капиталних инвестиција, омогућена докапитализација, а уведени су и антидампинг прописи. Доношењем овог закона омогућено је да предузећа могу да тргују из Србије са трећим компанијама, а раније потребних 20 дозвола Министарство за економске односе са иностранством сада је свело на свега две, нагласио је Париводић.
Он је навео да је Закон о хипотеци увео многа побољшања, а једна од најбитнијих измена у односу на претходна законска решења јесте то да се сада и неукњижене зграде могу давати под хипотеку.
Новина у овом документу је и вансудска продаја, што практично значи да сада поверилац може да прода одређену некретнину, и то у процедури не дужој од шест месеци, додао је министар.
Париводић је рекао да Закон о арбитражи има за циљ успостављање три до четири регионалне арбитраже, уз напомену да је неопходно организовати и локалне арбитраже. Према његовим речима, Министарство за економске односе са иностранством је у сарадњи са министарствима финансија и капиталних инвестиција покренуло пројекат реформе градског грађевинског земљишта, чији је циљ продаја или денационализација тог земљишта, а на овом пројекту, поред домаћих економиста, раде и стручњаци из Аустрије, Немачке и Шведске.
Министар је указао на важност партнерства политике и бизниса и предочио да ће донете измене Закона о страним улагањима омогућити страним инвеститорима да помоћу једног тела у оквиру локалних самоуправа, на једном месту, заврше све послове.
Он је напоменуо да Министарство ради и на законима о индустријским парковима, враћању имовине цркви, на Споразуму о стабилизацији и придруживању ЕУ, прикључењу Србије Светској трговинској организацији, као и на склапању јединственог споразума о слободној трговини са земљама у региону.
Предраг Бубало
Аутор:
Танјуг
Министар привреде Предраг Бубало истакао је на овом скупу да су европске интеграције и потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању стратешки циљеви Владе.
Он је подсетио на то да је у току израда стратегије привредног развоја Србије, којом би Србија до 2012. године требало да обезбеди ефикасну тржишну економију и годишњи раст бруто националног дохотка од шест до седам одсто.
Значајно је то што је у последњих пет година постигнут константан раст извоза и смањење спољнотрговинског дефицита, рекао је Бубало.
Министар је указао и на значај потписивања јединственог споразума о слободној трговини у југоисточној Европи који ће допринети повећању инвестиција, уз напомену да само преговори о чланству у ЕУ подразумевају даљу трговинску либерализацију.
Директор Канцеларије за придруживање ЕУ Владе Србије Тања Мишчевић објаснила је да ће ова институција морати да добије нови мандат за преговоре с Унијом уколико Црна Гора, после референдума, постане независна. Мишчевић је рекла да је образац институција које сада учествују у преговорима компликован због двојног придруживања и оценила да ће Србија тек 2012. године бити способна да преузме све обавезе пуноправног чланства у ЕУ. Она је истакла да је Србија добровољно почела са хармонизацијом законодавства и додала да ће та хармонизација постати обавезна после потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању, што ће, како је указала, бити окончано до краја године.
Према њеним речима, усвојена је Декларација националног консензуса и праве се тимови за преговоре, али је све компликовано јер Србија и Црна Гора морају да преговарају и међусобно, а не само са ЕУ.
Министар трговине, туризма и услуга Бојан Димитријевић изјавио је на Шестом самиту Србије и Црне Горе да Србија планира да до 2015. године достигне приход од туризма у износу од две милијарде евра годишње и да обухвати 1,5 одсто светског туристичког тржишта.
Димитријевић је приликом представљања планова за развој туризма истакао да садашњи девизни прилив од туризма у Србији износи између 350 и 400 милиона евра, а да је број остварених ноћења 6,7 милиона годишње.
Он је прецизирао да је сектор услуга остварио раст од девет одсто, што је највећи раст у српској привреди у протеклих неколико година и додао да туризам учествује у бруто домаћем производу са два одсто, а са три одсто у укупном броју запослених у Републици.
Димитријевић је подсетио и на нови Закон о туризму и економске мере које власти предузимају у циљу подстицања његовог развоја и навео да је у буџету за туризам издвојено 10 милиона евра, а да се ове године планирају националне инвестиције у износу од 50 милиона евра.
Према његовим речима, до 2015. године у туризму у Србији могла би да буду остварена улагања у износу од четири милијарде евра, при чему би приходи од приватизације туристичког сектора могли да достигну приближно 1,5 милијарди евра.
Министар трговине, туризма и услуга указао је на то да је у циљу развоја туризма у Србији неопходно убрзати приватизацију, омогућити прилив инвестиција, изградити инфраструктуру и подстаћи развој малих и средњих предузећа.
Он је подсетио на то да је у току израда стратегије привредног развоја Србије, којом би Србија до 2012. године требало да обезбеди ефикасну тржишну економију и годишњи раст бруто националног дохотка од шест до седам одсто.
Значајно је то што је у последњих пет година постигнут константан раст извоза и смањење спољнотрговинског дефицита, рекао је Бубало.
Министар је указао и на значај потписивања јединственог споразума о слободној трговини у југоисточној Европи који ће допринети повећању инвестиција, уз напомену да само преговори о чланству у ЕУ подразумевају даљу трговинску либерализацију.
Директор Канцеларије за придруживање ЕУ Владе Србије Тања Мишчевић објаснила је да ће ова институција морати да добије нови мандат за преговоре с Унијом уколико Црна Гора, после референдума, постане независна. Мишчевић је рекла да је образац институција које сада учествују у преговорима компликован због двојног придруживања и оценила да ће Србија тек 2012. године бити способна да преузме све обавезе пуноправног чланства у ЕУ. Она је истакла да је Србија добровољно почела са хармонизацијом законодавства и додала да ће та хармонизација постати обавезна после потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању, што ће, како је указала, бити окончано до краја године.
Према њеним речима, усвојена је Декларација националног консензуса и праве се тимови за преговоре, али је све компликовано јер Србија и Црна Гора морају да преговарају и међусобно, а не само са ЕУ.
Министар трговине, туризма и услуга Бојан Димитријевић изјавио је на Шестом самиту Србије и Црне Горе да Србија планира да до 2015. године достигне приход од туризма у износу од две милијарде евра годишње и да обухвати 1,5 одсто светског туристичког тржишта.
Димитријевић је приликом представљања планова за развој туризма истакао да садашњи девизни прилив од туризма у Србији износи између 350 и 400 милиона евра, а да је број остварених ноћења 6,7 милиона годишње.
Он је прецизирао да је сектор услуга остварио раст од девет одсто, што је највећи раст у српској привреди у протеклих неколико година и додао да туризам учествује у бруто домаћем производу са два одсто, а са три одсто у укупном броју запослених у Републици.
Димитријевић је подсетио и на нови Закон о туризму и економске мере које власти предузимају у циљу подстицања његовог развоја и навео да је у буџету за туризам издвојено 10 милиона евра, а да се ове године планирају националне инвестиције у износу од 50 милиона евра.
Према његовим речима, до 2015. године у туризму у Србији могла би да буду остварена улагања у износу од четири милијарде евра, при чему би приходи од приватизације туристичког сектора могли да достигну приближно 1,5 милијарди евра.
Министар трговине, туризма и услуга указао је на то да је у циљу развоја туризма у Србији неопходно убрзати приватизацију, омогућити прилив инвестиција, изградити инфраструктуру и подстаћи развој малих и средњих предузећа.
-
Београд, 2. септембар 2024.Заједничко писмо Србије и Црне Горе ЕК о прузи Београд–Бар
-
Београд/Баку, 2. септембар 2024.Политички односи са Азербејџаном на историјском максимуму
-
Нови Пазар, 2. септембар 2024.Подједнака улагања у школе у градским и сеоским срединама
-
Богатић, 2. септембар 2024.Подршка развоју предузетништва жена на селу
-
Богатић, 2. септембар 2024.Све већа финансијска подршка породицама са децом
-
Житорађа, 2. септембар 2024.Основна школа "Топлички хероји" добила кабинет за информатику
-
Крагујевац, 2. септембар 2024.Крагујевац пример добрих резултата у заштити женских људских...
-
Београд/Баку, 2. септембар 2024.Јачање свеукупних односа Србије и Азербејџана
-
Београд, 2. септембар 2024.Измене Закона о енергетици за ефикаснији енергетски систем
-
Београд, 2. септембар 2024.Ђукић Дејановић пожелела ученицима успех у новој школској години