Париводић је, образлажући предлог овог закона који се односи на имовину на целој територији Србије укључујући и Косово и Метохију, рекао да он предвиђа враћање пољопривредног земљишта, шума и шумског земљишта, стамбених и пословних зграда, станова и пословних просторија, као и покретних ствари од културног или историјског значаја.
Он је указао на то да би имовину враћала Република Србија, привредна друштва и друга правна лица која су сада власници, у натуралном облику у виду исте или друге одговарајуће имовине или преко тржишне новчане накнаде ако враћање у натуралном облику није могуће.
Према његовим речима, овим документом предвиђено је да, уколико правно лице докаже да је некадашњу црквену имовину стекло по тржишној цени у време преноса права својине, оно остаје власник непокретности, а обавезу преузима држава која обвезницима исплаћује новчану накнаду.
Физичка лица која су стекла права својине нису у обавези да је врате, нити да плате новчану накнаду, истакао је Париводић и напоменуо да се непокретност црквама не враћа ни ако би тиме дошло до битнијег ометања рада државних органа, јавних служби, или ако би била нарушена економска одрживост неког привредног субјекта.
Министар је навео да се висина обештећења утврђује према вредности имовине у моменту одузимања, а методологију одређивања вредности уредиће Дирекција за реституцију која се установљава овим законом.
Према његовим речима, Дирекција ће одлучивати о захтевима за враћање имовине или исплату новчане накнаде о чему ће свака три месеца обавештавати Владу.
Предлог овог закона прецизира да се захтеви за враћање имовине могу подносити до 30. септембра 2008. године, а Дирекција за реституцију дужна је да о захтеву одлучи у року од шест месеци од дана пријема, рекао је Париводић, уз оцену да се тим законским решењем поново враћа поверење грађана у државу.