На састанку је учествовала и министар за привреду, мала и средња предузећа и енергетику ове покрајине Криста Тобен, а Париводић је након сусрета изјавио новинарима да је реч о компанијама које припадају најјачим у Европи, као што су Метро, Тисен-Круп и Рургас.
Он је изразио задовољство састанком јер је на њему испољено значајно интересовање за пословно повезивање са Србијом и прецизирао да су у овим разговорима учествовали исти људи који су с немачким канцеларом Ангелом Меркел недавно били у посети председнику Русије Владимиру Путину.
Париводић је указао на то да је сада на Србији да створи погодне услове како би те компаније нашу земљу доживеле као свој регионални центар.
Према његовим речима, неопходно је да унапредимо неке аспекте нашег законодавства како бисмо унели сигурност у такозване гринфилд инвестиције и да бисмо били сигурни партнери овим компанијама, при чему се на тим променама ради интензивно и оне ће ускоро бити представљене у Скупштини Србије.
Гринфилд инвестиције, које означавају директне инвестиције у нова постројења или у проширења старих, увек су први и основни циљ сваке земље која покушава да привуче стране инвестиције зато што се њима стварају нови производни капацитети и отварају нова радна места, а обавља се и трансфер технологије и знања.
Обим привредне сарадње Северне Рајне Вестфалије и Србије није велики, али је у том контексту занимљиво да су неки од највећих инвеститора у Србији баш из ове покрајине, какви су на пример Хенкел и Метро.
Северна Рајна Вестфалија је најмногољуднија и индустријски најразвијенија од укупно 16 савезних покрајина (федералних јединица) Немачке, која има укупно 20 милиона становника.
Прошле године бруто домаћи производ (БДП) ове покрајине износио је 489 милијарди евра, што чини више од једне четвртине БДП-а целе Немачке.
Париводић је саопштио да је, имајући све то у виду, у разговору са Кристом Тобен предложио да буде формиран билатерални савет, попут оног који постоји са Грчком, како би привредници били редовно информисани.
Он је напоменуо да је циљ данашњих разговора више било узајамно информисање него постизање договора о конкретним пословима.