Потпредседница Владе Републике Србије и министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић изјавила је данас да од рада директора јавних предузећа зависи успех државе и енергетике, те да ће се проблеми решавати системски.
Потпредседница Владе Републике Србије и министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић изјавила је данас да од рада директора јавних предузећа зависи успех државе и енергетике, те да ће се проблеми решавати системски.
Михајловић је, гостујући у јутарњем програму „Уранак“ на K1 телевизији, рекла да је одлуке за промене у „Србијагасу“ и ЕПС-у донела Влада Србије и за то су гласали сви министри.
Она је навела да су то промене које треба да донесу добро привреди и енергетици Србије, додавши да ће дати све од себе да енергетски сектор буде бољи и ефикаснији.
Потпредседница Владе је поручила да ресорно министарство и Влада Србије желе профитабилна и моћна јавна предузећа у енергетском сектору.
Зато тражимо промене – да пословање буде транспарентно и ефикасно и да се види прегледност пројеката и инвестиција, одвоје делатности и „Транспортгас“ добије лиценцу за рад, рекла је она.
Формирали смо радну групу да помогнемо „Србијагасу“ да се реформе спроведу. Уколико то не буде ишло, разговараћемо на седници Владе да тај посао преузму неки други људи. Директори би требало да схвате да нису јачи од државе, истакла је Михајловић.
Oна је, говорећи о променама у управним и надзорним одборима јавних предузећа, рекла да мора да се води рачуна о српским представницима јер директно утичу на пословање тих компанија.
Михајловић, која је и председница Координационог тела за родну равноправност, нагласила је да је родно осетљив језик веома важан јер утиче на већу видљивост жена у свим сферама живота и скреће пажњу на оно за шта се све време бори, а то су родна равноправност и једнаке могућности за жене и мушкарце.
Она је подсетила на то да су покушаји Kоординационог тела да уведе родно осетљив језик у Нацрт закона о родној равноправности 2016. године наишли на велике отпоре, које не разуме, упркос чињеници да свако има право на своје мишљење.
У неколико речника, као што је и Речник српског језика Матице српске, наводи се, на пример, да је министарка жена која обавља министарску функцију. Жене које предају у школи не зовемо професорима, него професоркама, учитељицама. Језик прати друштвене токове и мења се, рекла је потпредседница Владе.
Kао што жене некада нису биле министарке, астронауткиње, председнице, данас то јесу и употребом именица у женском роду ми показујемо да се оне баве тим занимањима. Жене освајају све сфере друштвеног живота и оваква употреба језика који је родно неутралан је дискриминаторна, навела је она.
Потпредседница Владе је додала и да се радује сарадњи и раду са новим министаркама у Влади, као и да је важно да увек размишљамо о улози жене у свакој сфери друштва.
За мене је све родна равноправност. Родно сензитиван језик још није званично део закона. Мислим да није лоше да имамо широку јавну расправу на ту тему и надам се да ћемо након тога имати усаглашене ставове који ће бити и део закона о родној равноправности, рекла је она.
Језик треба да следи промене које су се већ догодиле у друштву и да, у складу са тим, допринесе видљивости жена у јавном животу, а не одржању стереотипа и предрасуда, закључила је Михајловић.