Поповић је, на првом мултисекторском друштвеном дијалогу посвећеном стању родне равноправности, најавила да ће се Министарство, у циљу унапређења родне равноправности, и даље активно залагати за спровођење кампање и ширење информисаности о штетности насиља над женама.
Такође, како је навела, ова институција ће радити и на едукацији носилаца правосудних функција и подстицати интерресорску сарадњу, предузимати низ активности у циљу једноoбразног поступања како би се женама, као доминантним жртвама насиља, обезбедила адекватна заштита и подршка.
Министарка је, имајући у виду случај глумице Милене Радуловић и власника школе глуме Мирослава Алексића, нагласила да подржава све жртве насиља, поштујући претпоставку невиности.
Према њеним речима, важно је да медији пропрате и исход поступка и да тако сви превентивно делујемо, у смислу генералне превенције спречавања насиља над женама.
Поповић је објаснила да су кључни изазови са којима се Министарство правде суочило првенствено били пружање психо-социјалне подршке девојкама и женама жртвама насиља и трговине људима, а посебно припадницима вишеструко маргинализиваних група.
Ова сензитивна тематика обухваћена је и ревидираним Акционом планом за Поглавље 23, које се односи на правосуђе и основна права, чиме ће улога Министарства посебно бити изражена допуном постојећих и израдом нових стратегијских и нормативних докумената, подвукла је она.
У Министарству правде 76,19 одсто чине жене, а у органима у саставу Министарства, у Управи за извршење кривичних санкција, чине 28,3 одсто, али их је на руководећим местима 32,5 одсто.
У Дирекцији за управљање одузетом имовином жена има 33,3 одсто, док их је у Управи за сарадњу са црквама и верским заједницама 60 одсто.
У судовима опште надлежности 69 одсто чине жене, у судовима посебне надлежности их је 76,3 одсто, од укупног процента јавних тужилаца 56 одсто су жене, међу јавним бележницима их је 56,3 одсто, а међу извршитељима 41,9 одсто.
Mинистaр без портфеља задужен за развој недовољно развијених општина Новица Тончев истакао је на скупу да је родна равноправност питање комплетног развоја једног друштва и темељ вредности на којима оно почива.
Он је навео да ово није тема само мушких и женских права, већ питање људских права, развоја демократије у сваком друштву чији су стубови слобода и једнакост пред законом.
Према подацима Републичког завода за статистику, како је рекао, жене које живе у руралним подручјима чине једну од најрањивијих група у погледу једнаких могућности остваривања људских права, при чему њихов традиционалан и патријархалан стил живота доприноси још већој маргинализацији.
Такође, Тончев је рекао да су родне разлике и неповољан положај жена значајније изражени у јужном и источном делу Србије, посматрано из перспективе регионалних разлика у сегменту тржишта рада.
Жене су више злостављане у неразвијеним срединама и ређе се одлучују да пријаве насиље. На свима нама је да останемо одлучни у борби против насиља над женама. Један од циљева Владе, као и мог кабинета, биће уздизање неразвијених и девастираних јединица локалних самоуправа, поручио је он.
Министар је рекао да се стварањем предуслова за одрживи економски развој стварају и прилике за раст и развој ових општина као средина које ће нудити боље место за живот, али и боље друштво.
Пут достизања родне равноправности је дуг и сложен, захтева ангажовање свих институција, грађанки и грађана. Само на такав начин можемо створити родно сензитивно друштво којем тежимо. Иницирање дијалога на тему родне равноправности у сваком случају треба да допринесе стварању хуманијег и бољег друштва, једнаких права за све, закључио је Тончев.