П:
О:
Читај ми
Нацрт закона о раду првенствено штити запослене
Београд,
28. мај 2004.
Министар за рад и запошљавање у Влади Републике Србије Слободан Лаловић представио је данас Нацрт закона о раду, чији је главни циљ усклађивање домаћих прописа са законодавством Европске уније. Предложеним законским решењем минимална зарада била би повећана за 33 одсто и уместо 5.394 износила би 7.197 динара. Циљеви овог закона су, између осталог, и заштита права запослених у случају промене послодавца и стечаја, заштита запослених код отпуштања у случају вишкова, као и заштита од свих видова дискриминације.
Лаловић је навео да нов начин утврђивања минималне зараде представља најважнију новину у смислу социјалне правде. Како је предложено у Нацрту закона о раду, минимална зарада утврђује се у висини од 50 одсто од просечне нето зараде у Републици Србији. Садашња минимална зарада представља 37 одсто од просечне зараде у Републици.
Министар је на данашњој презентацији рекао да је, услед великог броја измена предложеног Нацрта, он направљен као потпуно нови закон, а не као закон о изменама и допунама. До обимних измена дошло је због тога што је од усвајања Закона о раду 2001. године било пуно расправа и незадовољства усвојеним законским решењима. О овом нацрту у четвртак би требало да буду завршене косултације са социјалним партнерима, како би за две недеље овај документ био прослеђен Влади Србије, а потом и у скупштинску процедуру. Лаловић је најавио да ће предложити да се ово законско решење разматра по хитном поступку и изразио наду да ће се током лета наћи на неком од ванредних заседања Скупштине Србије или најкасније почетком јесени.
Он је, говорећи о заради, истакао да је новина то што према предложеним решењима запослени добија зараду и по основу пословног успеха које доноси послодавцу, а то су награде и бонуси, као и на основу остварене добити. Послодавац је обавезан да исплати зараду запосленом до краја текућег месеца за претходни месец, а запосленом за време прекида рада припада накнада зараде у висини од 60 одсто зараде.
Лаловић је истакао да предложеним законским решењем, за разлику од постојећег Закона о раду, колективни уговори постају судбина послодаваца и објаснио да колективни уговор представља основни акт којим се уређују права, обавезе и одговорности из радног односа, што представља кључну новину у овом нацрту закона. Министар је рекао и да колективни уговор обавезује послодавца, односно члана удружења послодаваца и учесника колективног уговора.
Предложеним решењима подстиче се колективно преговарање, а новина је и то што је арбитража за решавање спорних питања у закључивању колективних уговора по правилу добровољна. Лаловић је рекао да су према садашњем Закону о раду синдикати приморани да иду на арбитражу уколико не могу да се договоре са послодавцем, што их спречава да штрајкују или на други начин искажу свој протест, а што иде у корист послодаваца. Он је додао да је у делатностима од јавног интереса арбитража обавезна до доношења посебног закона о мирном решавању колективних спорова.
Министар је рекао и да дејство колективних уговора у целини или делимично може да се прошири и на послодавце који нису чланови удружења послодаваца – учесника колективног уговора, а одлуку о томе доноси министар, али само уколико су испуњени одређени услови, за разлику од постојећег законског решења, према коме за то не постоје услови и министар сам одлучује.
Нови закон предвиђа и знатно повећање новчаних казни за непоштовање његових одредби, а казне које су се до сада кретале у распону од 100.000 до 600.000 динара, биле би између 800.000 и милион динара.
Министар је на данашњој презентацији рекао да је, услед великог броја измена предложеног Нацрта, он направљен као потпуно нови закон, а не као закон о изменама и допунама. До обимних измена дошло је због тога што је од усвајања Закона о раду 2001. године било пуно расправа и незадовољства усвојеним законским решењима. О овом нацрту у четвртак би требало да буду завршене косултације са социјалним партнерима, како би за две недеље овај документ био прослеђен Влади Србије, а потом и у скупштинску процедуру. Лаловић је најавио да ће предложити да се ово законско решење разматра по хитном поступку и изразио наду да ће се током лета наћи на неком од ванредних заседања Скупштине Србије или најкасније почетком јесени.
Он је, говорећи о заради, истакао да је новина то што према предложеним решењима запослени добија зараду и по основу пословног успеха које доноси послодавцу, а то су награде и бонуси, као и на основу остварене добити. Послодавац је обавезан да исплати зараду запосленом до краја текућег месеца за претходни месец, а запосленом за време прекида рада припада накнада зараде у висини од 60 одсто зараде.
Лаловић је истакао да предложеним законским решењем, за разлику од постојећег Закона о раду, колективни уговори постају судбина послодаваца и објаснио да колективни уговор представља основни акт којим се уређују права, обавезе и одговорности из радног односа, што представља кључну новину у овом нацрту закона. Министар је рекао и да колективни уговор обавезује послодавца, односно члана удружења послодаваца и учесника колективног уговора.
Предложеним решењима подстиче се колективно преговарање, а новина је и то што је арбитража за решавање спорних питања у закључивању колективних уговора по правилу добровољна. Лаловић је рекао да су према садашњем Закону о раду синдикати приморани да иду на арбитражу уколико не могу да се договоре са послодавцем, што их спречава да штрајкују или на други начин искажу свој протест, а што иде у корист послодаваца. Он је додао да је у делатностима од јавног интереса арбитража обавезна до доношења посебног закона о мирном решавању колективних спорова.
Министар је рекао и да дејство колективних уговора у целини или делимично може да се прошири и на послодавце који нису чланови удружења послодаваца – учесника колективног уговора, а одлуку о томе доноси министар, али само уколико су испуњени одређени услови, за разлику од постојећег законског решења, према коме за то не постоје услови и министар сам одлучује.
Нови закон предвиђа и знатно повећање новчаних казни за непоштовање његових одредби, а казне које су се до сада кретале у распону од 100.000 до 600.000 динара, биле би између 800.000 и милион динара.
Кључно право које се уводи предложеним нацртом јесте право запослених на информисање и изражавање својих ставова о битним питањима из области рада, што до сада није било предвиђено постојећим Законом, а што представља стандарде у законодавству Европске уније. Новине које се тичу права запослених су и право на колективно преговарање преко својих представника, на учешће у управљању и расподели добити, на одговарајућу зараду, заштиту на раду и друга права по основу рада, као и право на стручно усавршавање у области рада, што, како је рекао Лаловић, представља елементарну ствар коју захтева тржишна привреда, а чега до сада није било из нејасних разлога.
Новинама се унапређује социјални дијалог кроз активно учешће синдиката и то у колективном преговарању, код промене послодаваца, што је веома битно у случају приватизације предузећа, утврђивања вишкова запослених и у остваривању и заштити појединачних права запослених. Овим се, према његовим речима, враћају одређене ингеренције синдикатима, као што је на пример случај да послодавац да отказ запосленом.
Што се тиче правилника о раду, послодавац може да га донесе само у случају да код послодавца ниједан синдикат не испуњава услове репрезентативности, ако синдикати нису закључили споразум о удруживању ради закључивања колективног уговора, ако синдикат не прихвати иницијативу послодавца за закључивање колективног уговора у року од осам дана од достављања позива за почетак преговора, или ако се у току колективних преговора не постигне сагласност за закључивање колективног уговора у року од 60 дана од дана започињања преговора. Правилник о раду важи до ступања на снагу колективног уговора, док уговором о раду могу да се уреде питања која се уређују колективним уговором само код послодавца који има мање од десет запослених.
Услед промене послодавца, запослени задржава сва права из радног односа, а та промена не може да буде основ за отказ уговора о раду. Уколико због преноса уговора о раду дође до битних промена услова рада на штету запосленог, он има право да откаже уговор о раду и има третман као да му је престао радни однос у случају вишка, што подразумева право на отпремнину и право на новчану надокнаду по престанку радног односа.
Лаловић је најавио и оснивање републичког фонда солидарности за осигурање потраживања у случају стечаја, уколико из стечајне масе предузећа не могу да се подмире права радника на исплаћивање одређених накнада, а што се у већини случајева и дешава. Фонд би се финансирао из доприноса на зараде од 0,5 одсто, буџета Републике Србије и средствима из стечајне масе.
Што се тиче поступка приликом отказа, постоји обавеза упозорења запосленог пре давања отказа и то писаним путем, а новина у предложеном Нацрту закона о раду јесте то што он предвиђа давање рока запосленом да се изјасни на наводе тог упозорења, а што је у складу са нормама Европске уније.
Синдикалну организацију, како је предложено, може да оснује најмање десет запослених, док савет запослених може да се образује код послодаваца са више од 50 запослених. Значајна новина у овом законском тексту јесте и то што представнику запослених не може да престане радни однос без сагласности министарства надлежног за послове рада.
Новинама се унапређује социјални дијалог кроз активно учешће синдиката и то у колективном преговарању, код промене послодаваца, што је веома битно у случају приватизације предузећа, утврђивања вишкова запослених и у остваривању и заштити појединачних права запослених. Овим се, према његовим речима, враћају одређене ингеренције синдикатима, као што је на пример случај да послодавац да отказ запосленом.
Што се тиче правилника о раду, послодавац може да га донесе само у случају да код послодавца ниједан синдикат не испуњава услове репрезентативности, ако синдикати нису закључили споразум о удруживању ради закључивања колективног уговора, ако синдикат не прихвати иницијативу послодавца за закључивање колективног уговора у року од осам дана од достављања позива за почетак преговора, или ако се у току колективних преговора не постигне сагласност за закључивање колективног уговора у року од 60 дана од дана започињања преговора. Правилник о раду важи до ступања на снагу колективног уговора, док уговором о раду могу да се уреде питања која се уређују колективним уговором само код послодавца који има мање од десет запослених.
Услед промене послодавца, запослени задржава сва права из радног односа, а та промена не може да буде основ за отказ уговора о раду. Уколико због преноса уговора о раду дође до битних промена услова рада на штету запосленог, он има право да откаже уговор о раду и има третман као да му је престао радни однос у случају вишка, што подразумева право на отпремнину и право на новчану надокнаду по престанку радног односа.
Лаловић је најавио и оснивање републичког фонда солидарности за осигурање потраживања у случају стечаја, уколико из стечајне масе предузећа не могу да се подмире права радника на исплаћивање одређених накнада, а што се у већини случајева и дешава. Фонд би се финансирао из доприноса на зараде од 0,5 одсто, буџета Републике Србије и средствима из стечајне масе.
Што се тиче поступка приликом отказа, постоји обавеза упозорења запосленог пре давања отказа и то писаним путем, а новина у предложеном Нацрту закона о раду јесте то што он предвиђа давање рока запосленом да се изјасни на наводе тог упозорења, а што је у складу са нормама Европске уније.
Синдикалну организацију, како је предложено, може да оснује најмање десет запослених, док савет запослених може да се образује код послодаваца са више од 50 запослених. Значајна новина у овом законском тексту јесте и то што представнику запослених не може да престане радни однос без сагласности министарства надлежног за послове рада.
-
Крушевац, 22. децембар 2024.Отворена нова деоница ауто-пута од Крушевца до Врњачке Бање
-
Београд, 21. децембар 2024.Програм стамбених кредита за младе мера за будућност Србије
-
Београд/Пекинг, 20. децембар 2024.Подршка Кине у међународним форумима од великог значаја за...
-
Београд, 20. децембар 2024.Србија без баријера обавеза читавог друштва
-
Београд, 20. децембар 2024.Мацура упутила изразе саучешћа поводом трагедије у Загребу
-
Београд, 20. децембар 2024.Приступачније окружење обавеза читавог друштва
-
Београд, 20. децембар 2024.Договорен наставак сарадње са компанијом ,,Такеда”
-
Београд, 20. децембар 2024.Жарић Ковачевић уручено признање „Почасни грађанин ГО Црвени...
-
Београд, 20. децембар 2024.Заједничким радом до гранског колективног уговора у области...
-
Београд, 20. децембар 2024.Од данас без листа чекања за операцију катаракте