Чомић је нагласила да је дијалог једини механизам путем којег можете разговарати о разлозима зашто неко сматра да људи, због својих личних својстава – воље за животом у истополним заједницама, не могу да имају иста права као и сви други људи.
Она је изразила наду да ће предлози, идеје, опаске, примедбе свих заинтересованих у Србији бити такви да се направи најбољи могући закон.
То дугујемо Србији која се на овај начин пење на лествици друштава која поштују људска права и биће вероватно 49. или 50. земља на планети која ће овакав закон усвојити, нагласила је министарка.
Према њеним речима, овај закон ће бити показатељ да Србија разуме културу људских права и права људи да живе у истополној заједници.
Стална координаторка Уједињених нација у Србији Франсоаз Жакоб упутила је честитке министарки Чомић за спремност да Србију поведе на пут без дискриминације и социјалне инклузије свих њених грађана.
Она је похвалила широку укљученост цивилног друштва и припадника ЛГБТ заједнице у процес консултација, јер, како је навела, партиципација много различитих група и перспектива води ка добрим резултатима.
Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић подсетила је на то да је тело на чијем је челу, кроз препоруке за унапређење равноправности, у својим извештајима више пута указивало на потребу за доношењем прописа којима се омогућава регистрација истополних парова и регулишу дејства, правне последице и начин престанка регистрованих партнерстава.
Пракса институције показује да припадници ЛГБТ заједнице највише подносе притужбе због дискриминације у јавној сфери, где су изложени непримереном говору, па и говору мржње, додала је она.
На скупу је закључено да би се усвајањем овог закона у пуној мери афирмисале вредности на којима се темељи наше друштво, а које су изражене највишим правним нормама као владавина права, социјална правда, начела грађанске демократије, људска и мањинска права и слободе, припадност европским принципима и вредностима, као и изричита забрана дискриминације, посредне или непосредне, по било ком основу.
У друштвеном дијалогу учествовали су народни посланици, представници државних органа и институција, организација цивилног друштва које се бави правима ЛГБТИ особа, повереник за заштиту равноправности, повереник за информације од јавног значаја, међународнe организацијe.