Пејаковић је на седници Одбора за рад, борачка и социјална питања Скупштине Србије истакао да су најчешћи проблеми у остваривању социјалне заштите немогућност идентификације Рома који живе у нехигијенским насељима, расељених са Космета, као и недовољно капацитета за смештај старих лица, пензионера и деце ометене у развоју.
Он је прецизирао да је пре примене Закона о социјалној заштити и обезбеђивању социјалне сигурности грађана, који је усвојен у парламенту крајем јула 2004. године, право на материјално обезбеђење остваривало 49.215 породица са 119.613 чланова, док је у мају 2006. године то право остваривало 53.788 породица са 138.162 члана.
Према његовим речима, минимум нивоа социјалне сигурности за јул 2006. године износи за појединца 4.176 динара, за породицу са два члана 5.738, за породицу са три члана 7.303, за породицу са четири члана 7.823 динара и за породицу са пет и више чланова 8.356 динара.
Додатак за помоћ и негу инвалида у јулу 2006. године износи 5.218 динара, а то право има 25.198 лица, рекао је помоћник министра и навео да за инвалиде који имају 100 одсто телесног оштећења додатак у истом месецу износи 13.917 динара.
Према подацима за мај 2006. године, право на смештај у установу социјалне заштите остварује 16.457 лица. На смештају у 2.422 хранитељске породице било је 3.352 лица, што је више него 2004. године када су 2.682 особе биле смештене у 1.960 хранитељских породица, навео је Пејаковић.
Он је најавио да ће бити убрзан поступак за усвајање више од 1.600 деце која се налазе у институцијама социјалне заштите, од чега се више од 300 малишана налази у установи у Звечанској улици.
Такође, у септембру ће почети рад на програму и пројекту за едукацију, акредитацију и лиценцирање у области социјалне заштите који ће подржати Влада Норвешке, а којим је предвиђено равноправно учешће државног и приватног сектора, рекао је помоћник министра.