П:
О:
Читај ми
У Архиву Србије отворена изложба "Устаничка Србија 1804 - 1813"
Београд,
1. јун 2004.
Министар културе у Влади Републике Србије Драган Којадиновић отворио је данас у Архиву Србије изложбу "Устаничка Србија 1804 - 1813" поводом 200-годишњице Првог српског устанка и обнављања српске државе.
Аутор изложбе је директор Архива Вјера Митровић, а изложба обухвата период од фебруара 1804. године, односно од "Сече кнезова" која је била непосредни повод за устанак, до његовог слома, децембра 1813. године.
Министар Којадиновић истакао је да суочавање са историјом опомиње на неопходност сталног питања "ко смо, шта смо и какви треба да будемо".
Подсећајући на то да је Први српски устанак ушао у историју као "најдужи сељачки рат у свету", професор Београдског универзитета Радош Љушић рекао је да су наши преци, иако неписмени, знали да 1804. године треба да створе државу, која је и највећа тековина тог устанка.
Ако су наши преци били неписмени, а знали су да створе државу, надамо се да ће данашња поколења овакву државу знати да уреде на најбољи начин, нагласио је Љушић.
У Архиву Србије изложена су сва значајна документа, већином оригинална, како о најважнијим догађајима, тако и о најзнаменитијим Србима у Првом српском устанку - Карађорђу, проти Матеји Ненадовићу и српским старешинама и војводама, списак села, цркава и манастира по нахијама, карте устаничке Србије са важнијим биткама и бојевима, као и оружје устаника.
Изложба приказује не само војни аспект, него и упоредно успостављање државе и њене управе, а касније и стварање законодавне, судске и извршне власти. Истовремено, дат је и преглед положаја Србије у међународним односима тадашњих великих сила, посебно Аустрије и Русије и покушаја да се међу њима нађу савезници.
После слома Устанка документован је положај српских избеглица на просторима Угарске. Сви репрезентативни експонати припадају архивима, музејима и библиотекама из целе Србије, а изложба је подељена на четири тематске целине.
Прва, "Ратне операције и војска" приказује ратне операције и војне успехе у чувеним биткама код Делиграда, на Мишару, код Штубика и Ужица, друга "Уређење државе" прати успостављање, организацију и развој државе од почетка Устанка до поделе власти између Карађорђа, скупштине устаничких старешина и Правитељствујушчег совјета.
Трећа целина је "Србија у међународним односима" у оквиру које су изложена документа која сведоче о дипломатској активности Срба, а четврта, "Избеглиштво" сагледава последице слома Устанка, положај српских избеглица, како устаничких старешина, тако и жена и деце.
Изложба ће бити отворена до 30. јуна.
Министар Којадиновић истакао је да суочавање са историјом опомиње на неопходност сталног питања "ко смо, шта смо и какви треба да будемо".
Подсећајући на то да је Први српски устанак ушао у историју као "најдужи сељачки рат у свету", професор Београдског универзитета Радош Љушић рекао је да су наши преци, иако неписмени, знали да 1804. године треба да створе државу, која је и највећа тековина тог устанка.
Ако су наши преци били неписмени, а знали су да створе државу, надамо се да ће данашња поколења овакву државу знати да уреде на најбољи начин, нагласио је Љушић.
У Архиву Србије изложена су сва значајна документа, већином оригинална, како о најважнијим догађајима, тако и о најзнаменитијим Србима у Првом српском устанку - Карађорђу, проти Матеји Ненадовићу и српским старешинама и војводама, списак села, цркава и манастира по нахијама, карте устаничке Србије са важнијим биткама и бојевима, као и оружје устаника.
Изложба приказује не само војни аспект, него и упоредно успостављање државе и њене управе, а касније и стварање законодавне, судске и извршне власти. Истовремено, дат је и преглед положаја Србије у међународним односима тадашњих великих сила, посебно Аустрије и Русије и покушаја да се међу њима нађу савезници.
После слома Устанка документован је положај српских избеглица на просторима Угарске. Сви репрезентативни експонати припадају архивима, музејима и библиотекама из целе Србије, а изложба је подељена на четири тематске целине.
Прва, "Ратне операције и војска" приказује ратне операције и војне успехе у чувеним биткама код Делиграда, на Мишару, код Штубика и Ужица, друга "Уређење државе" прати успостављање, организацију и развој државе од почетка Устанка до поделе власти између Карађорђа, скупштине устаничких старешина и Правитељствујушчег совјета.
Трећа целина је "Србија у међународним односима" у оквиру које су изложена документа која сведоче о дипломатској активности Срба, а четврта, "Избеглиштво" сагледава последице слома Устанка, положај српских избеглица, како устаничких старешина, тако и жена и деце.
Изложба ће бити отворена до 30. јуна.
-
Београд, 26. децембар 2024.Рогановић честитао јеврејски празник Хануку
-
Београд, 24. децембар 2024.Божићна честитка директора Управе за сарадњу с црквама и верским...
-
Београд, 24. децембар 2024.Предложена обустава новчане накнаде на издавање књига у...
-
Ужице, 23. децембар 2024.Реализација започетих и планираних пројеката у култури у Ужицу
-
Београд, 22. децембар 2024.Отворена изложба „Дадо: Историја природе 1953 ‒2000”
-
Рума, 21. децембар 2024.Завршни радови на реконструкцији Спомен-куће Милеве Марић...
-
Ваљево/Мионица, 20. децембар 2024.Улагања државе у установе културе у Колубарском округу
-
Параћин, 19. децембар 2024.Музеј стакларства у Параћину биће завршен у наредне две године
-
Београд, 18. децембар 2024.Представљање српске културе у Јерменији у циљу јачања...
-
Београд/Будимпешта, 16. децембар 2024.Договорени пројекти на јачању сарадње Србије и Мађарске у...