Александар Поповић
Аутор:
ФоНет
Поповић је на научном скупу, одржаном у Центру "Сава", навео да то значи још 1,4 милиона евра који ће бити уложени из европских фондова за српску науку, што, како је додао, заједно са 2,6 милиона евра са претходног конкурса, износи 4 милиона евра из фондова ЕУ за унапређивање истраживачких капацитета у Србији.
Он је навео да је Европска комисија прихватила пројекте Факултета техничких наука у Новом Саду, Природно-математичког факултета из Новог Сада, Пољопривредног факултета, Института "Михајло Пупин" и Института за медицинска истраживања у Београду.
Према његовим речима, из Хрватске су прихваћена четири, Македоније три пројекта, а преостала два су из БиХ и Албаније.
Поповић је изразио наду да ће Србија успети да уђе у оквирни програм "седам" Европске уније, што би значило да ће за њену науку бити отворени сви фондови ЕУ.
Сачекаћемо коначни предлог Европске комисије како би то требало да изгледа, али мислим да ћемо добити предлог који ће бити изузетно повољан за нас и који ће показати колико ЕУ жели да српска наука буде интегрисана у европски истраживачки систем, рекао је он и додао да ће се, уколико се то оствари, српска наука прва интегрисати у Европску унију.
Јанез Поточник
Аутор:
ФоНет
Европски комесар за науку Јанез Поточник, који је протекла два дана боравио у Београду, изјавио је на овом скупу да је Србија одувек била земља са добрим научним традицијама.
Поточник је нагласио да ће наука и истраживање увек подстицати бржу интеграцију земље у ЕУ и указао на то да је развој науке од великог значаја јер у свету који се мења земље морају да буду спремне да се суоче са два кључна изазова - глобализацијом и убрзаним техничким развојем.
Он је истакао да ЕУ велику пажњу посвећује заштити животне средине и да се на том пољу руководи Лисабонском стратегијом, чија је основа - како одржати и унапредити квалитет живота и постати глобално конкурентан.
Поточник је нагласио да будућност Србије лежи у Европи и да је интеграција западног Балкана веома важна за ЕУ због стабилности у региону.