Министар спољних послова у Влади Републике Србије Никола Селаковић истакао је данас, на седници Савета безбедности УН, посвећеној Косову и Метохији, да је у јужној српској покрајини политичка ситуација нестабилна, а екстремизам међу Албанцима све јачи.
П:
О:
Читај ми
Екстремизам Албанаца појачава политичку нестабилност на Космету
Београд/Њујорк,
13. април 2021.
Селаковић је скренуо пажњу и на најновије разлоге за забринутост Срба на КиМ, пре свега реакције Приштине везане за манастир Високи Дечани, градњу војне базе КБС у јужном делу Косовске Митровице, војне вежбе КБС, подривање дијалога са Београдом.
Упркос томе, Србија је одлучна и неће одустати од изналажења компромисног решења, које ће бити одрживо и за будуће генерације, рекао је Селаковић и додао да трајан мир и стабилност могу бити остварени само уколико нико од учесника у дијалогу не буде наступао са максималистичким захтевима и инсистирао на потпуном понижењу оног другог.
Министар је указао на то да су недавни избори на КиМ потврдили да политички екстремизам међу Албанцима не губи на снази, већ напротив, постаје све јачи, те да смо сведочили такмичењу међу албанским политичким лидерима у томе који је бољи начин да се испровоцира инцидент у српским срединама.
Према његовим речима, под изговором измена бирачког списка, великом броју Срба на КиМ ускраћено је право гласа, а политички притисци на Србе настављени су и након окончања изборног процеса, јер је Србима ускраћена правична заступљеност у привременим инстиуцијама одлуком нове тзв. владе у Приштини да српској заједници доделили само једно министарство.
Он је истакао да су напади усмерени на Србе и њихову имовину све бројнији, наводећи да се само прошле године догодило више од 80 напада и инцидената чије су мете били Срби, њихова имовина и верски објекти.
У Приштини, како је нагласио, апсолутно не постоји ни трачак политичке воље да се више од 200.000 расељених Срба, који 22 године живе ван КиМ, врате у своје домове, при чему је и даље 212.995 људи привремено смештено у централној Србији или већински српским општинама на северу покрајине.
Према његовим речима одвраћање повратника врши се континуираним и систематским уништавањем економских основа за одрживи повратак,а посебно је проблематична злоупотреба оптужница за чињење ратних злочина.
Селаковић је рекао да очекује наставак подршке мисије Еулекс Специјализованим већима и Специјализованом тужилаштву, као и њено додатно ангажовање у области владавине права, при чему је потребно да се посебна пажња посветити заштити сведока, као и утврђивању судбине несталих лица.
Такође је изразио очекивање да ће ЕУ донети одлуку о продужењу мандата Еулексу и у наредном периоду.
Посебно је истакао значај Кфора и указао на то да сваки једнострани покушај да се неком другом додели, или да неко преузме део мандата и обавеза Кфора, представља кршење Резолуције СБУН 1244 и потенцијални је извор нестабилности и тензија.
С тим у вези је истакао да Приштина, противно међународном праву не одустаје од планова да инсталира нови безбедносни изазов, поручивши да је неприхватљиво доношње једностраних одлука о формирању „Министарства одбране“ и отпочињању процеса трансформације, тзв. "Косовских безбедносних снага" у тзв. "Војску Косова".
Министар је рекао да је крајње време да албански лидери покажу одговорност у испуњавању преузетих обавеза, али и искрену посвећеност постизању компромисног решења и изградњи међусобног поверења.
Србија је, како је нагласио, спремна за дијалог, али не и за уцене и претње, а посебно не за ултиматуме које је и недавно изнео премијер привремених институција самоуправе у Приштини Аљбин Курти, који је у прошлости више пута претио уједињењем самопроглашеног Косова и Албаније.
Шеф српске дипломатије је посебно указао на бројне физичке нападе на објекте Српске православне цркве на Космету, истичући да се само током две недеље, чак седам православних објеката у покрајини нашло на мети вандала, али је скренуо пажњу и на случај манастира Дечани.
Селаковић је истакао да је понижавајуће стање у којем се налази српска културна и духовна баштина на простору КиМ, укључујући и четири споменика који су уврштени на Листу светске баштине Унеска - Високи Дечани, Богородица Љевишка, Грачаница и Пећка Патријаршија.
Манастир Високи Дечани је, како је навео, најчешће нападани објекат културне баштине на КиМ.
Уместо решења за проблем угрожености српске баштине, која је и вредан део европског хришћанског наслеђа, Приштина је реаговала негацијом проблема и тврдњом да је самопроглашено Косово оаза верске толеранције и мултикултуралности. Таквим приступом Приштине, српска културна баштина се додатно угрожава, рекао је Селаковић.
Он је истакао да је читав случај прерастао у потпуни апсурд, тиме што је невладина организација која себе назива Савет за заштиту људских права и слобода, иначе блиска политичким структурама у Приштини, прошлог викенда затражила да се против игумана манастира Дечани Саве Јањића покрене истрага због наводних ратних злочина.
Аутор:
Танјуг
-
Београд, 20. децембар 2024.„Панорама – Јединство“ чувар културног идентитета српског...
-
Београд, 19. децембар 2024.Приштина поново крши споразуме о слободи кретања и званичним...
-
Београд/Брисел, 17. децембар 2024.Отклоњена последња препрека када је реч о примени Декларације о...
-
Београд/Париз, 16. децембар 2024.Зауставити уништавање и скрнављење српског културног блага на...
-
Београд, 13. децембар 2024.Приштина наставља са отимањем српске имовине на северу Космета
-
Београд, 13. децембар 2024.Осуда рушења хумки и скрнављења српског гробља у Гњилану
-
Београд, 7. децембар 2024.Утврдити одговорност за напад на канал Ибар-Лепенац
-
Београд, 5. децембар 2024.Посланици Српске листе спречени да присуствују седници...
-
Београд, 2. децембар 2024.Угроженост српске културне баштине на Косову и Метохији
-
Београд, 1. децембар 2024.Истрага ће показати шта се догодило у Зубином Потоку