Лопандић, који је и шеф делегације Србије на овим разговорима, навео је у изјави за новинаре да су у преговорима, у којима посредују Европска комисија и Пакт за стабилност југоисточне Европе, ангажовани царински експерти и стручњаци министарстава Владе Србије.
Он је подсетио на то да су преговори о стварању јединствене зоне слободне трговине почели почетком априла у Букурешту у присуству регионалних лидера, укључујући и председника Владе Србије Војислава Коштуницу.
Предвиђено је да, по потписивању споразума, целокупни регион буде припојен Централноевропској зони слободне трговине (ЦЕФТА), која је некада обухватала земље средње Европе, садашње чланице ЕУ, указао је Лопандић.
Постигнут је договор о томе да се формира комитет ЦЕФТА, који би имао и функцију арбитраже, рекао је он и као новину навео увођење такозване "дијагоналне акумулације порекла" производа.
Шеф делегације Србије је истакао да овај концепт отвара могућност чланицама регионалне зоне слободне трговине да се удруже у производњи међусобно и с неком од чланица ЕУ да би потом слободно извозили заједнички производ на тржиште Уније.
Споразум ЦЕФТА ће укључити све земље региона: Србију, Црну Гору, Румунију, Бугарску, Хрватску, Македонију, Босну и Херцеговину и Албанију, навео је Лопандић и додао да ће овај документ заменити садашњи компликован систем од 31 билатералног споразума о слободној трговини.
Он је напоменуо да је циљ споразума да се олакшају трговина и инвестиције у региону, као и заштита интелектуалне својине, конкуренције и јавних набавки.
Према његовим речима, овим документом биле би отклоњене многе препреке и утврђени нови облици трговине, као што је сектор услуга, а била би уведена и правила за конкуренцију и јавну помоћ фирмама.
Лопандић је објаснио да су преговори обухватили и последице престанка постојања државне заједнице СЦГ и деловање Србије и Црне Горе као независних држава и навео да је у том контексту дошло до разграничења квота за пољопривредне производе, које су раније биле утврђене на нивоу државне заједнице.
Према његовим речима, у преговорима у Бриселу било је речи и о проблему увођења додатних царина Босне и Херцеговине за пољопривредне производе из Србије и Хрватске, уз напомену да су власти у Сарајеву сачиниле нов предлог за превазилажење тог проблема.
Шеф српске делегације је, међутим, истакао да су власти у Сарајеву увеле неке додатне царине за српске и хрватске производе упркос чињеници да је Србија укинула субвенције на пољопривредне производе, што је као разлог за увођење додатних увозних ограничења навела Влада БиХ.
На иницијативу специјалног координатора Пакта за стабилност југоисточне Европе Ерхарда Бусека председници влада Србије, Хрватске и БиХ ће о томе посебно разговарати наредне недеље у Салцбургу, најавио је Лопандић.