Потпредседница Владе Републике Србије и министарка рударства и енергертике Зорана Михајловић поручила је данас на скупу у САНУ „Пројекат „Јадар”: Шта је познато” да нема одрживог рударства без заштите животне средине и да ниједан пројекат у Србији у енергетици и у рударству, ма колико важан био, неће бити реализован док се не испоштују сви захтеви у вези са заштитом животне средине.
П:
О:
Читај ми
Нема одрживог рударства без заштите животне средине
Београд,
6. мај 2021.
Михајловић је исказала захвалност САНУ на организацији скупа јер је то прилика да се о потенцијалном пројекту “Јадар”, за који још није донета коначна одлука нити су завршене све студије, разговара на основу чињеница.
Чињеница је да је лежиште јадарита, новог минерала бора и литијума у Србији код Лознице, по количини руде једно је од највећих у Европи и да је једно од највећих и по садржају литијума на овом лежишту. Захваљујући овом природном богатству, Србија се позиционира као стратешки битна земља на европској и светској карти критичних минералних ресурса, ресурса будућности, од којих ће зависити привреде свих развијених земаља, истакла је министарка.
Она је навела да су Елаборатом о ресурсима и резервама оверене билансне резерве руде литујума и бора код Лознице у висини од 158 милиона тона руде, прорачунате вредности од 56 милијарди долара, а да је вредност потенцијалног улагања 1,5 милијарди долара.
Према њеним речима, потенцијални утицај овог пројекта на БДП креће се од 8 до 15 одсто, имајући у виду да не говоримо само о експлоатацији руде, већ и о њеној преради, могућности за отварање фабрике литијумских батерија и на крају електричних аутомобила.
Питање које се само намеће јесте да ли смо довољно богата земља да се одрекнемо природног богатства које може бити темељ и наше привреде и стуб јаке економије. Питање је и да ли у Србији желимо одрживо рударство, или ћемо га без аргумената и чињеница одбијати, поручила је потпредседница Владе.
Михајловић је указала на то да је интересовање за геолошка истраживања литијума у свету повећано због процеса енергетске транзиције и тежње ка климатски неутралном развоју, који подразумева повећање тражње за електричном енергијом како у индустрији, тако и у свим видовима саобраћаја.
Решавање енергетске трилеме енергетика–екологија–економија креће се управо ка употреби алтернативних горива, производњи аутомобила на електрични погон и хибрида. Главни материјал за производњу батерија за њихове потребе је литијум, а управо Србија са својим резервама - које покривају 12 одсто светских потреба за литијумом - може заузети важно стратешко место у Европи и у свету, истакла је Михајловић.
Бити у таквој позицији даје простор да Србија не буде само извозник литијума, већ да створи ланац производње и додатне вредности литијума, а то значи производњу и извоз литијумских батерија и производњу електричних возила, оценила је она и напоменула да се процењује да ће до 2025. године само глобално тржиште литијумских батерија бити вредно око 80 милијарди долара.
Михајловић је нагласила да је изменама Закона о рударству обезбеђен законодавни оквир којим су створени услови за преокрет у рударству не само у смислу могућности за нове инвестиције, већ и враћања тежишта на интерес Србије да оствари додатну вредност кроз заштиту животне средине, прераду минералних сировина и повећање прихода државе.
Према њеној оцени, много пута се у прошлости показало да су само незнање и страх спречавали развој и напредак.
Верујем да нема потребе да се враћамо 140 година уназад, па да реагујемо као што се реаговало када је изгласан закон о изградњи прве железничке пруге од Београда до Ниша и Врања, за који се говорило да ће иза пруге остати пустош, поручила је министарка.
Зато је потребно да разговарамо о свим чињеницама, јер сам сигурна да сви заједно тежимо одрживом развоју и напретку наше земље. Верујем да је САНУ право место и да се састанемо и разговарамо, не само данас, већ и онда када будемо имали довољно чињеница и када будемо доносили одлуке о томе шта ћемо даље радити са рудним богатством 21. века, закључила је Михајловић.
-
Београд/Глазгов, 5. новембар 2024.Договорени даљи кораци за успостављање Регионалног бироа...
-
Београд/Глазгов, 4. новембар 2024.Активности Дачића на заседању Генералне скупштине Интерпола у...
-
Београд/Глазгов, 4. новембар 2024.Питање чланства такозваног Косова у Интерполу неће бити...
-
Београд/Москва, 4. новембар 2024.Вулин присуствовао литургији поводом руског празника Дан...
-
Београд, 3. новембар 2024.Саслушано 26 особа у вези са несрећом у Новом Саду
-
Београд, 2. новембар 2024.Осумњичени за двоструко убиство у Црној Гори лоциран у околини...
-
Београд, 2. новембар 2024.Ухапшен држављанин Швајцарске због показивања симбола „велике...
-
Нови Сад, 1. новембар 2024.У несрећи на Железничкој станици у Новом Саду страдало 14 особа
-
Београд, 1. новембар 2024.Саучешће Вулина породицама настрадалих у Новом Саду
-
Београд, 1. новембар 2024.Повећање износа рефакције акцизе за транспортне сврхе