Мали је, гостујући на Телевизији „Пинкˮ, прецизирао да су у питању Банка Поштанска штедионица, НЛБ Комерцијална банка и УниКредит банка и изразио очекивање да ће се програму прикључити и остале банке, којима је дат рок од приближно 30 дана за изјашњење.
Он је оценио да су повољни стамбени кредити за младе од 20 до 35 година, са субвенционисаним каматним стопама, вероватно најважнији и најбољи програм који држава спроводи, додавши да постоји могућност да гарантна шема буде проширена, имајући у виду огромно интересовање младих.
Први потпредседник Владе је, подсетивши на то да су јуче потписана прва четири уговора, објаснио да програм омогућава младима да лакше дођу до своје прве некретнине, уз повољне услове отплате, а сам процес одобравања кредита је изузетно брз.
На пример, кредит од 75.000 евра подразумева учешће од само 750 евра, а прве године рата износи свега 93 евра месечно, што је много ниже од цене закупа стана, прецизирао је он и додао да касније рате расту, али и даље остају повољније од комерцијалних кредита, с тим што држава сваког месеца доплаћује 124 евра за отплату кредита.
Мали је напоменуо да програм није намењен само младима из Београда, већ је доступан у целој Србији, а обухвата и незапослена лица, што је велика новина у односу на претходне године, када им је било тешко да дођу до стамбених кредита.
Први потпредседник Владе је позвао све младе да се пријаве и искористе ову јединствену прилику, а истовремено је подсетио и на друга издвајања државе намењена породицама.
Прошле године је, како је рекао, повећан износ родитељског додатка, па је за прво дете предвиђена једнократна помоћ од 500.000 динара, за друго 600.000 динара, за треће је намењено око два милиона динара, а за четврто више од три милиона динара.
Према његовим речима, поменути програм, као и друге мере, одражавају стабилност јавних финансија и снагу наше економије, док, с друге стране, то показује наше приоритете – а то су млади, будућност и даљи економски развој.
Поред тога, Мали је изнео податке о просечној плати у Србији, која је у јануару ове године износила 107.476 динара, односно 918 евра, што је 7,2 одсто више у реалном, а 12,1 одсто у номиналном износу, у односу на исти месец прошле године.
Он је изразио очекивање да ће до краја године просечна плата прећи 1.000 евра, чиме ће бити испуњено обећање дато у оквиру програма „Србија 2025ˮ.
Уз константан раст плата, пензија и минималне зараде, те спровођење инфраструктурних пројеката, Србија је постала друга најбрже растућа економија у Европи, што је резултат упорног рада, стратешког размишљања и инвестирања, закључио је први потпредседник Владе.