Србија
Упознајте Србију

О Србији

Потенцијали Србије

Устав

Знаменити Срби
Грађани
Образовање

Предшколско образовање

Основно образовање

Средње образовање

Високо образовање

Дуално образовање
Култура и наука

Установе културе

Језик и писмо

Научна истраживања

Пројекти и иновације

Интелектуална својина
Здравство

Здравствене установе

Здравствено осигурање

Лечење у иностранству

Подршка оболелима од ретких болести
Осигурање

Пензијско и инвалидско осигурање

Социјална заштита

Породични закон

Особе са инвалидитетом
Дигитализација

Едукација

Деца на интернету

Услуге од поверења

еРецепт

еПорези

еТрговина

еБеба

Културно наслеђе

Дигитална фарма

Савет Владе Србије за ИТ и иновационо предузетништво

есДневник

Ажурирање адресног регистра

Стратегија развоја вештачке интелигенције
Посао
Запошљавање

Прилике за посао

Додатно образовање и обуке

ИТ преквалификације

Програми запошљавања

Признавање диплома стечених у иностранству

Закон о раду и други закони којима се уређује област рада
Привредна клима

Предузетници и привредна друштва

Финансијска подршка

Извоз

Нефинансијска подршка

Царинска тарифа

Међународни споразуми
Инвестиције

Развојни пројекти

Погодности за инвеститоре

Инфраструктура

Слободне зоне
Порези

Порески систем

Порез на доходак

Порез на добит

Међународни уговори
Медији
Вести

Влада Србије

Активности премијера

Активности потпредседника

Активности Владе

Косово и Метохија

Политика

Економија

Стоп корупцији

Култура и вера

Спорт

Конференције за новинаре

Интервјуи

Линкови

Издвојене теме

COVID-19 - архива
Прес служба

Kонференцијe за новинаре

Најавe и обавештења

Саопштења Владе

Саопштења министарстава

Аудио прес
Влада
Влада Републике Србије

Састав Владе

Експозе

Документи

Европске интеграције

Архива сајтова Владе

Архива експозеа

Издвајамо
Контакт
Будимо у контакту

Именик Владе Републике Србије

Контакт формулар

Будимоу контакту

Било да имате питање, коментар, сугестију или било какав проблем који је у оквиру надлежности Владе, пошаљите нам своју поруку и потрудићемо се да вам одговоримо у најкраћем року. Уколико ваш проблем излази из оквира наших овлашћења, проследићемо поруку надлежној институцији.

Влада Републике Србије

У служби грађана

О:

Читај ми

Високи Дечани најчешће нападан објекат СПЦ на Космету

Београд, 18. мај 2021.

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић оценио је данас да су представници приштинских институција писмом и захтевима упућеним организацији Европа ностра, која је Високе Дечане ставила на листу најугроженијих локалитета културног наслеђа на Старом континенту, потврдили те чињенице.

Петковић је навео да је свака врста политичког притиска који долази из Приштине да се манастир Високи Дечани изузме са листе најугроженије европске баштине само додатна потврда о његовој угрожености.

Подсећајући на све нападе на манастир, укључујући и минобацачке, он је нагласио да би због свега тога било сврсисходније да, уместо писама са непостојећом аргументацијом, власти у Приштини потпишу указ о повраћају 24 хектара одузете манастирске земље и тако бар покажу да поштују властите законе, ако већ не верују светским организацијама.

Директор Канцеларије је подсетио на то да је сваки напад на објекте Српске православне цркве на Косову и Метохији, а само за месец и по било их је чак 11, био праћен антисрпском реториком политичких лидера у Приштини.

Због тога се, како је истакао, и најновија порука о Високим Дечанима не може тумачити другачије него као нова претња по безбедност ове светиње и манастирском братству.

Угроженост манастира Високи Дечани нотирали су у извештајима и Европа ностра и Унеско, а уколико у Приштини не верују овим организацијама, не би било лоше да прочитају и последњи извештај Стејт департмента у коме се посебно истиче осетљив положај манастира Високи Дечани, навео је Петковић.

Он је нагласио да су Високи Дечани најчешће нападани објекат Српске православне цркве на Косову и Метохији, који се од 2006. налази на Унесковој листи светске баштине у опасности и под 24-сатном заштитом Кфора.

Оружано је нападан чак четири пута, два минобацачка напада извршена су 2000. године, у време мартовског погрома 2004. на манастир је испаљено осам минобацачких граната, а 2007. године је извршен још један минобацачки напад, који је резултирао и судском пресудом, подсетио је Петковић.

Такође, како је додао, 2014. године на зидовима манастира исписани су графити „УЧК ИСИС”, а у јануару 2016. године испред манастира су ухапшена четворица наоружаних косовских Албанаца, од којих су двојица били на црној листи симпатизера Исламске државе.