Канцеларија за Косово и Метохију Владе Републике Србије саопштила је данас да су сви артефакти који потичу са територије наше аутономне покрајине Косово и Метохија део културног и историјског наслеђа Србије.
Канцеларија за Косово и Метохију Владе Републике Србије саопштила је данас да су сви артефакти који потичу са територије наше аутономне покрајине Косово и Метохија део културног и историјског наслеђа Србије.
У саопштењу се подсећа на то да је Космет и по Уставу Србије и по међународном праву део територије Републике Србије и као што не признајемо самопроглашену такозвану „косовску“ државност, не познајемо ни категорију „косовског“ културног наслеђа.
Београд оправдано страхује да би културни и археолошки артефакти пореклом са Космета могли бити угрожени, јер искуство показује какав је деструктиван однос привремених институција самоуправе у Приштини према културноисторијском и верском наслеђу државе Србије.
Посебно су угрожени споменици који улазе у категорију српског хришћанског наслеђа у јужној покрајини, а само од почетка ове године забележено је једанаест напада на објекте и имовину Српске православне цркве.
Однос Приштине према једном од најдрагоценијих културно-верских споменика на Космету, који је део и светске културне баштине, манастиру Високи Дечани, до те мере је нехајан и антицивилизацијски да га је организација „Европа ностра“ оправдано уврстила међу седам најугроженијих културноисторијских локалитета на нашем континенту.
Самопроглашено такозвано „Косово“, како управо показује пример манастира Високи Дечани, није спремно да поштује ни сопствене законе и највише правне одлуке, ако су оне на корист СПЦ, српског народа и очувања његовог културног, историјског и верског наслеђа.
Зато наглашавамо да су невалидни сви аргументи којима такозвани „Национални музеј Косова“ тражи српске културноисторијске артефакте.
Први аргумент је позивање на споразумно уступање артефаката потписано између две културне институције Србије, а данас те предмете потражује културна институција која је, и са становишта Устава Србије и са становишта међународног права, непостојећи ентитет.
У другом аргументу се такозвани „Национални музеј Косова“ позива на конвенцију Унеска, међутим самопроглашено такозвано „Косово“ нити је држава, нити чланица Унеска, а предмети о којима је реч пореклом су са територије Србије и данас се налазе у земљи порекла.
У трећем аргументу се такозвани „Национални музеј Косова“ позива на Ахтисаријев план, који Савет безбедности Уједињених нација никада није усвојио.
Београд је доследно опредељен за то да се све несугласице са Приштином решавају у дијалогу, који се тренутно одвија уз посредовање ЕУ, и питање културне баштине свакако заслужује да буде предмет дијалога, при чему оно не може бити решавано једнострано, мимо успостављеног процеса нормализације односа и неспорних чињеница.