Аутор:
ФоНет
Јовановић је као најважнију регулативу која треба да олакша инвестиције навео доношење закона о порезу на додату вредност, који ће почети да важи 1. јуна наредне године, закона о заштити животне околине, закона о стечају и закона о предузећима, док су закони о регистрацији предузећа и о агенцији за регистрацију већ усвојени.
Он је подсетио на то да ће уговори о слободној трговини са суседним земљама почети да важе од следећег месеца, уз напомену да је у примени и Споразум о слободној трговини са Русијом, који страним инвеститорима пружа могућност да робу коју произведу у Србији пласирају у источну Европу.
Представник саветодавне службе Светске банке за страна улагања (ФИАС) Рој Пепер представио је Студију о административним препрекама за улагања у Србију и нагласио да су поступци за оснивање предузећа у Србији још увек дуги и врло скупи, а постоји и велики део неформалних плаћања да би са послом уопште могло да се крене.
Пепер је упозорио на то да су одређени фиксни трошкови исти за велика и мала предузећа, што представља посебно оптерећење за мала предузећа, која се окрећу пословању на сивом тржишту, одакле их је после тешко вратити.
Он је објаснио да посебан проблем за директне инвеститоре представља добијање одговарајућег грађевинског земљишта, и додао да је ФИАС препоручио да се раде редовне анализе пословања сваких 18 месеци.
Представник Светске банке Јицак Голдберг рекао је да се Србија налази на 77. месту у свету у погледу конкурентности и да са становишта ризика Србија није стекла предност као земља за директне инвестиције, попут Чешке, али је имала доста улагања кроз учешћа у приватизацији, мада и ти инвеститори имају доста примедби и навео пример "Хенкел-Мериме" која се жали што мора да плаћа порез на једнократне отпремнине радницима који су технолошки вишак.
Бранко Радуловић из Светске банке указао је на то да су у Србији нове приватне фирме пет пута више оптерећене од друштвених, а често морају да плаћају и проценат за административну корупцију. Према његовој оцени, неопходно је уклонити преклапање између пореске и тржишне инспекције, обезбедити ефикасност инспекцијског система и извршност уговора, јер судство у Србији још није ефикасно.
Радуловић је рекао да се српске компаније више ослањају на интерне фондове него предузећа у било којој другој земљи, јер банке још не дају дугорочна средства.