Лаловић је на седници Одбора за рад, борачка и социјална питања Скупштине Србије, која је била посвећена Националној стратегији запошљавања и спровођењу Акционог плана запошљавања од 2006. до 2008. године, оценио да се једино у Србији догађа да месечно 5.500 радних места не буде попуњено или да постајемо увозник радне снаге из земаља које ће бити чланице ЕУ јер наши људи неће или нису способни да раде.
Он је објаснио да је тренутно највећа казна за оне који одбијају понуђени посао Националне службе за запошљавање (НСЗ) брисање три месеца са евиденције.
Један од проблема са којима се НСЗ суочава је евиденција једног броја лица која су пријављена само због здравственог осигурања, рекао је Лаловић и најавио да ће сви они од 1. јануара 2007. прећи на евиденцију код Фонда здравственог и социјалног осигурања, чиме ће се НСЗ растеретити и знати тачан број незапослених.
Министар је навео да ниједно предузеће није приватизовано а да није било отпуштања радника, при чему је просечан вишак био трећина запослених.
Истовремено, он је указао на то да је при крају збрињавање приближно 2.200 вишка запослених у Рударско-топионичарском басену Бор, али да остаје мањи проблем решавања вишка 600 запослених из фабрике "Застава-камиони" и 700 из фабрике "Застава-аутомобили", чиме ће бити створени услови за приватизацију тих предузећа.
Према његовим речима, следеће године у ово време остаје да се реши трећи проблем, а то је вишак запослених у фабрици "Прва петолетка" из Трстеника, чиме се ће завршити збрињавање вишка радника у великим друштвеним системима.
Лаловић је истакао да су Влади упућене измене Програма решавања вишка запослених како би се средства која се издвајају за отпремнине искористила за радно ангажовање људи који остају без посла.
Помоћник министра рада, запошљавања и социјалне политике Радмила Букумирић-Катић је представљајући Национални акциони план запошљавања рекла да је његов основни приоритет у наредне две године смањење незапослености и пораст конкурентности на тржишту рада.
Такође, основни задатак је развој предузетништва и самозапошљавање, смањење дугорочне незапослености, запошљавање младих, угрожених и маргиналних група, као што су Роми, инвалиди, избегли и расељени, навела је Букумирић-Катић.
Она је нагласила да је, поред тога, неопходно пружити подршку запошљавању старијих од 50 година, којих има 192.000 на евиденцији НСЗ-а, сузбијати рад на црно, оснивати локалне савете за запошљавање, реформисати НСЗ и отварати приватне агенције за запошљавање.
Помоћник министра је напоменула да су до сада отворене 22 приватне агенције за запошљавање, које су се углавном специјализовале за посредовање при запошљавању наших лица у иностранству.
Следеће године из средстава за активне мере запошљавања део ће бити усмерен ка агенцијама које ће се бавити програмима запошљавања угрожених категорија људи, додала је она.
Према њеним речима, један од задатака Националног акционог плана је и прилагођавање система образовања и обуке за одрасле, чији је основни недостатак развијени систем који би омогућио стицање знања и признатих сертификата у институцијама акредитованим за ову сврху.
Букумирић-Катић је нагласила да је неопходно наставити са развојем пословног амбијента, увођењем пореских олакшица и директним страним инвестицијама, којима ће бити створени услови за отварање нових радних места.