Чотрић је у изјави за агенцију Танјуг истакао да приближно четири милиона наших људи живи изван матице и да су многи од њих годинама ангажовани на хуманитарном плану и другим видовима помоћи српском народу, а држава им се до оснивања Министарства за дијаспору није одужила онако како заслужују.
Он је додао да су међу добитницима различитих признања наши људи који живе у САД, великим европским земљама, као што су Шведска, Немачка и Француска, али су признања добили и Срби у Румунији или Албанији.
Такође, Чотрић је указао на то да је једини критеријум за доделу признања предлог релевантних институција, као што су дипломатско-конзуларна представништва, црква или "кровне организације" у дијаспори, као и лични конакти и разговори с људима који су предложени за неко признање.
Мислим да сигурно до сада нисмо погрешили у додељивању признања, чак верујем да је много више оних који су их заслужили, а нису их добили, оценио је Чотрић.
Према његовим речима, Министарство је до сада додељивало та признања јер није постојао закон на основу којег би се држава на неки начин "одужила" свим хуманистима који су протеклих година помагали сународницима у матици.
Истовремено, Чотрић је навео да је Министарство за дијаспору, због тога што до сада није постојао закон о томе, веома одговорно доносило предлоге за признања и прослеђивало их кабинету председника тадашње државне заједнице СЦГ Светозару Маровићу, који је доносио указ.
У новом Уставу сада стоји решење да председник Србије доноси указе о одликовањима, што даје могућност да се донесе и закон, после чега Министарство за дијаспору неће бити надлежно, нагласио је он.
Министарство је додељивало признање "Вук Караџић" за културно-просветни и образовни рад, "Човекуљубље" за хуманитарни рад, "Никола Тесла" за научни рад и "Немања" за укупни рад у дијаспори.