Пиргић је, говорећи на првим "
Сусретима организатора манифестација 2006", који су одржани у Вишој туристичкој школи у Београду, истакао да је у Стратегији развоја туризма, коју је Влада усвојила јуче, велика пажња посвећена развоју манифестационог туризма.
Поменута стратегија манифестациони туризам види као велики потенцијал који ће вратити Србију на међународно тржиште, повећати конкурентност и створити јаче базе за маркетиншке активности, објаснио је Пиргић.
Он је указао на то да би Србија, кроз овај вид туризма, у кратком року и без већих финансијских улагања могла да оствари успех и привуче значајан број иностраних посетилаца.
Према његовим речима, новину представља и то што се Стратегијом предвиђа отварање бироа за промоцију манифестационог туризма у земљи и свету.
Министарство трговине, туризма и услуга проценило је да најважније манифестације падају на терет локалне заједнице, навео је Пиргић и указао на то да је важно променити ту праксу јер је једино помоћу државе и промотивних агенција могуће повећати квалитет услуга.
Основне препреке за развој манифестационог туризма су недостатак имиџа и позиционирање на домаћем и страном тржишту, низак квалитет угоститељске понуде, услуга јавног превоза, заштита културних и природних ресурса за време одржавања догађаја, као и недостатак смештајних капацитета, навео је он.
У Србији тренутно има приближно 80 хиљада смештајних капацитета и већина их је изграђена пре 20 година, рекао је Пиргић и нагласио да су из тог разлога само за ту област Стратегијом предвиђена значајна средства.
Директор Туристичке организације Србије (ТОС) Миодраг Поповић подсетио је на то да је Србија примљена у Европску туристичку комисију и оценио да ће то допринети бољој промоцији у Европи.
Поповић је истакао да, иако у Србији има више од 600 хиљада различитих манифестација, не треба гасити ниједну локалну и регионалну манифестацију.
Не треба заборавити да су некада и Гуча и Егзит биле локалне манифестације, а данас имају интернационални карактер, напоменуо је он.
Значајне интернационалне манифестације у Србији су музички фестивал Егзит, филмски фестивал Фест, Београдски летњи фестивал Белеф, Међународни филмски фестивал на Палићу, музички фестивал Бемус и позоришни Битеф.
Групи националних манифестација припадају Хомољски мотиви у Кучеву, београдски Бир фест, зајечарска Гитаријада, Косидба на Рајцу и Београдски маратон, док су као локално значајни туристички догађаји препознати Смедеревска јесен, Кобасицијада у Турији, Роштиљијада у Лесковцу, Фестивал вина у Новом Саду и Жупска и друге бербе у Србији.