Вујовић је на округлом столу на тему "Развој услуга медијације" објаснила да је медијација решавање спорова у коме стране у сукобу добровољно комуницирају мирним путем уз помоћ посредника, уз оцену да би овај поступак требало што интензивније примењивати у породичним споровима и вршњачком насиљу.
Она је истакла да су на успостављању медијације у систему социјалне заштите, усвајањем Закона о породици и Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела, учињени тек први кораци и додала да се до краја године очекује доношење низа подзаконских аката који ће регулисати ову област.
Према њеним речима, мали број стручњака центара за социјални рад обучен је за медијацију, тако да је увођење постдипломских студија за ту област на Факултету политичких наука (ФПН) од великог значаја.
Професор ФПН-а Тамара Џамоња-Игњатовић истакла је том приликом да су предмет медијације кривична дела малолетника за која је запрећена затворска казна до пет година и указала на то да би децу починиоце лакших кривичних дела требало што више искључивати из правосудног система и на други начин их уводити у регуларне друштвене токове.
Џамоња-Игњатовић је објаснила да се тај начин решавања спорова најчешће спроводи у дело тако што малолетник који је направио неко кривично дело, после договора с особом коју је оштетио, обавља неки друштвено корисни рад којим надокнађује причињену штету.
Градски секретар за социјалну и дечју заштиту Љиљана Лучић оценила је да је обука стручњака за медијацију од великог значаја и изразила очекивање да ће институт медијације дати резултате, као што је то случај у развијеним европским земљама.
Министарство правде је ове године, поред отвореног Центра за медијацију у Нишу, основало и Републички центар који је задужен за обуку медијатора, издавање лиценци за рад и доношење кодекса понашања медијатора.
Округли сто организовали су невладина организација "Снага пријатељства", Канцеларија Уницефа у Београду, Градски центар за социјални рад и Секретаријат за социјалну и дечју заштиту.