Циљ новог аранжмана је спровођење структурних реформи и одржавање макроекономске и финансијске стабилности.
Мали је истакао да, када је реч о фискалном резултату, у првих девет месеци имамо бољи резултат за 182 милијарди динара, односно да дефицит износи 93 милијарде динара, и то због много већих прихода, пре свега пореских.
Он је рекао да се српска економија много успешније опоравља, тако да се очекује и много мањи дефицит од пројектованог до краја године.
Када је реч о другим макроекономским резултатима, Мали је истакао да је у првој половини ове години остварен привредни раст од 7,6 одсто, као и да је Министарство финансија за ову годину повећало пројекцију раста БДП-а на 7 одсто, али да верује да је могуће достићи још веће стопе.
Министар финансија је додао и да је реч о здравом расту, који се пре свега заснива на инвестицијама.
Мали је истакао да су испуњена сва четири реформска циља која су са ММФ-ом договорена у априлу ове године, што говори о посвећености и озбиљности Републике Србије овом аранжману.
Он је известио представнике ММФ-а да ће на седници Владе наредне недеље бити усвојена методологија за праћење фискалних ризика, као и Стратегија за развој тржишта капитала, коју ће пратити и Акциони план, а који ће бити донет до краја године.
Саговорници су се сагласили да је развој тржишта капитала, који је и један од реформских циљева, изузетно важан за Србију и да има много потенцијала који још нису довољно искоришћени.
Министар финансија је истакао и да се на наредне две седнице Владе очекује усвајање уредби из домена контроле државне помоћи, а тема састанка је било и извештавање по ГФСМ методологији ММФ-а, које је договорено и потврђено, а што је такође један од реформских циљева.
Саговорници су разговарали и о буџету за 2022. годину, који би у скупштинској процедури требало да се нађе у другој половини месеца новембра, како би био усвојен до краја тог месеца.
Циљ буџета је да наставимо да смањујемо дефицит, као и да смањујемо удео јавног дуга у БДП-у, истакао је министар финансија.
Мали је додао и да је намера да се настави са улагањем у јавне инвестиције, са нагласком на пројекте из тзв „зелене агенде“.
Буџет за наредну годину подразумева и повећање пензија од минимум 5 одсто, као и веће плате у јавном сектору, што ће утицати на потрошњу и економију у целини.
Мартејн се сагласио са тим да су резултати бољи него што су очекивали у априлу ове године, те да се привреда добром динамиком опоравља.
Разговори у оквиру актуелне мисије ће се у току ове недеље одржавати онлајн, док ће следеће недеље представници ММФ-а посетити Београд.
Мисија ће трајати до 22. октобра, а нови аранжман „Инструмент за координацију политику“ започет је у јуну 2021. године и трајаће до краја 2023. године.
Аранжман је у потпуности саветодавног карактера, односно не подразумева финансијску подршку, наводи се у саопштењу Министарства финансија.