Ђедовић Хандановић је на панелу „Циркуларна економија и енергетска транзиција”, који је одржан у оквиру Пословног форума Србија–Италија, истакла да је Италија наш вишедеценијски поуздан партнер, један од наших највећих спољнотрговинских партнера, као и да су италијанске компаније међу највећим инвеститорима у Србији.
Према њеним речима, италијанске компаније су пионири у изградњи ветроелектрана у Србији и до сада су изградиле ветроелектране чија снага је приближно 85 мегавата, а у припреми су десетине нових пројеката и стотине мегавата нових електрана.
Таква партнерства желимо да продубљујемо јер су важна за сигурност снабдевања и за смањење карбонског отиска, што ће све имати додатни значај од 2026. године, када почне примена прекограничног опорезивања емисија угљеника, односно CBAM, објаснила је министарка.
Она је указала на то да су у 2024. години капацитети електрана из солара и ветра у Србији повећани за 83 одсто, и да је циљ да до 2030. године скоро сваки други мегават-час електричне енергије буде из чистих извора.
Министарка је предочила да је кроз аукције за тржишне премије за ОИЕ до сада уговорена изградња девет нових зелених електрана, од којих је пет већ на мрежи.
Нове електране представљају и приближно милијарду евра инвестиција, што позитивно утиче и на убрзани раст сектора ОИЕ, као и на наш БДП, нагласила је она и додала да се наредне недеље завршава други круг аукција за још 425 мегавата.
Ђедовић Хандановић је рекла да се очекују слични резултати као и у првом кругу и достизање 1.300 мегавата из ОИЕ најкасније до 2027. године, што представља трогодишњи циљ наше земље.
Она је истакла да је Србија једина земља у овом делу Европе која се припремила за спајање са тржиштем електричне енергије у Европској унији, преносећи енергетске пакете ЕУ у своје законодавство.
Наш циљ је да се спојимо са тржиштем електричне енергије ЕУ у току 2026. године, а први смо покренули и регионалну берзу електричне енергије са две чланице ЕУ, објаснила је министарка, напоменувши да смо, као земља која има осам интеконекција, добро повезани са суседним земљама на преносном систему.
Према њеним речима, завршетком Трансбалканског коридора повећаћемо преносне капацитете и са Црном Гором, и тим коридором можемо се повезати и са Италијом, што нам даје прилику да повећамо размену електричне енергије.
Министарка је подсетила на то да је Србија прошле године усвојила стратешке документе који су усаглашени са енергетским циљевима ЕУ, а којима се обавезала на декарбонизацију енергетског сектора до 2050. године.
Она је поручила да је наша земља одлучна да у будућности уводи дугорочна одржива решења, чисте енергенте, стабилно снабдевање и повољне цене, уз стабилан социјални и економски развој.
Уводиће се све више обновљивих извора енергије у наш енергетски микс, без угрожавања стабилности снабдевања енергентима и на тај начин подржати раст економије, рекла је Ђедовић Хандановић.