Коштуница је на конференцији за представнике медија, која је организована поводом сто дана рада Владе, истакао да је претходна влада јачајући своју власт слабила институције, због чега је постојао проблем легитимности Скупштине, као и проблем у односима три власти, а влада је у много чему била изнад Скупштине и изнад судова.
Он је рекао да је ова Влада институције и право ставила изнад сваке власти која је пролазна, и додао да се пошло од тога да је за постојање институција веома важно да их подједнако уважавају и они који тренутно представљају већину и они који представљају мањину.
Учињено је да све странке учествују у раду парламента и скупштинских одбора, а први пут је случај да представници опозиционих странака буду председници скупштинских одбора, рекао је Коштуница. Он је нагласио да се Влада у протеклом периоду понашала као Влада свих грађана, која је настојала да не буде дискриминаторска и чији рад одликује идеолошка неутралност, због чега је нова и посебна у Србији.
Влада је у протеклом периоду предложила 31 закон, од којих је десет из области правосуђа и борбе против корупције, а 19 из области привреде и финансија, рекао је Коштуница и подсетио на то да су странке које су ушле у састав Владе предложиле неке од закона и пре него што је Влада образована. Он је додао да су усвајањем измена закона о избору председника Републике и измена закона о избору народних посланика извршене значајне промене у изборним правилима утолико што је омогућено представљање националних мањина и дијаспоре и што је омогућено да Србија добије председника Републике.
Коштуница је навео да је Влада у првих сто дана поред осталог предложила Скупштини неколико закона који представљају суштинску прекретницу у успостављању демократије и владавине права, и додао да Владу на институционалном плану одликује тежња за развлашћивањем наслеђене свемоћи владе и успостављањем начела поделе власти.
Он је од закона који су усвојени као посебно значајне издвојио Закон о спречавању сукоба интереса при вршењу јавних дужности, као и измене закона о судијама, јавним тужиоцима и Високом савету правосуђа, којима је правосуђу враћена независност. Премијер је подсетио на то да се председници судова поново третирају као део судства, а не као својеврсни гувернери преко којих извршна власт утиче на рад судова. Јавне тужиоце поново бира и разрешава Народна скупштина, али не више на предлог Владе, већ на предлог Високог савета правосуђа, а заменике јавних тужилаца више не поставља Влада, већ их бира Скупштина на предлог Високог савета правосуђа.
Влада је такође почела да уређује запуштену и хаотичну државну управу, због чега је донела Уредбу којом је укинула готово све такозване службе претходне Владе, а истовремено је припремљен предлог закона о министарствима, којим се неке од тих служби легализују у форми посебних организација о чијем ће постојању одлучити Скупштина, док се остале службе укидају, рекао је Коштуница и истакао да се тек након увођења реда и спровођења реформи у државној управи може приступити и говорити о реформама уопште.
Према његовим речима, Влада је припремила и План политичког решења садашње ситуације на Косову и Метохији, који је једногласно усвојен у Скупштини и који је тема разговора који се воде у међународној заједници, Контакт групи, НАТО-у, САД, ЕУ, као и форумима и невладиним организацијама, како би се дошло до једног прихватљивог политичког решења за Косово и Метохију, нагласио је председник Владе.
Коштуница је навео да је Влада Скупштини упутила и Нацрт Устава Републике Србије, и објаснио да о реформама у Србији не би требало причати док Србија не добије нови устав и док се не постигне минимум националног консензуса о томе, јер се демократске реформе у једној земљи не могу спроводити у недемократском оквиру који пружа садашњи устав.
Након сто дана рада нове Владе дошло је до преокрета и у негативним економским токовима и започет је циклус привредног опоравка Србије, истакао је министар финансија Млађан Динкић приликом представљања резултата рада Владе у првих сто дана у области привреде и финансија.
Динкић је навео да ће ове године индустријска производња бити најмање шест одсто већа у односу на претходну годину, као и да се очекује веома висок раст пољопривредне производње, док се у другим секторима очекује стабилан раст од најмање четири до пет одсто, тако да би друштвени бруто производ на крају ове године требало да се увећа за шест одсто у односу на прошлогодишњи, што је највећа стопа раста у последњих више од десет година.
Министар је истакао да се послује у условима потпуне макроекономске стабилности, као и да ће инфлација износити очекиваних 8,5 одсто на годишњем нивоу. Буџет Републике Србије припремљен је и усвојен за само две недеље и у односу на прошлогодишњи, овогодишњи буџет је усмерен ка јавним инвестицијама, нагласио је он и прецизирао да је три пута повећан аграрни буџет, два пута су веће инвестиције у путну инфраструктуру, три пута већа издвајања за различите програме у области културе, а приоритет су добили и пројекти у науци.
Према његовим речима, буџетски дефицит у овој години биће свега 2,5 одсто друштвеног бруто производа, што је за око 1,4 одсто мање у односу на дефицит буџета у прошлој години, а што ће се остварити бољом наплатом јавних прихода и одговарајућим мерама штедње. Стратегија Владе је да се нижим порезима дође до више инвестиција, тако да је у првих сто дана рада укинуто чак десет пореских облика, рекао је Динкић и додао да је за то време усвојено чак 19 закона из области привреде и финансија, као и да Влада Србије планира да током ове недеље размотри и закон о порезу на додату вредност и закон о порезу на добит, који би требало да у потпуности заокруже домаћи порески систем.
Динкић је истакао значај доношења Закона о националној корпорацији за осигурање стамбених кредита, Закона о гаранцијском фонду, као и Закона о привредним регистрима и Закона о Агенцији за привредне регистре и нагласио да се исплате свих обавеза државе редовно сервисирају. Према његовим речима, да макроекономска политика нове Владе Србије гарантује опоравак нашој земљи потврдио је пре два дана и борд директора Међународног монетарног фонда (ММФ), са којим је закључен нови аранжман који би до краја године требало да обезбеди Србији далеко веће инвестиције.
Он је рекао да се до краја ове године очекује око 750 милиона долара директних страних инвестиција, од којих ће половину чинити нова улагања, уз напомену да је убрзана и сарадња са другим међународним финансијским институцијама, тако да ће ова година представљати прекретницу за привредни развој земље.
Министар је истакао да је забележен реалан раст плата од 10 одсто, као и да су предвиђена повећања плата у здравству, просвети, установама културе, социјалне заштите, правосуђу, као и у установама друштвене бриге о деци.
Према његовим речима, приоритет у раду Владе у привредном сегменту имала су министарства за капиталне инвестиције и пољопривреду, шумарство и водопривреду, Министарство привреде, као и министарства трговине, туризма и услуга и рада, запошљавања и социјалне политике.
ФОТО ПРИЧА: Конференција за новинаре поводом 100 рада дана Владе