Потпредседница Владе Републике Србије и министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић указала је на то да ће политичка криза у Украјини утицати на енергетску и финансијску стабилност целог континента, али да је Србија обезбедила довољне количине гаса за привреду и домаћинства.
П:
О:
Читај ми
Србија има довољно гаса упркос кризи у Украјини
Београд,
17. фебруар 2022.
Михајловић је у интервјуу за „Ал Џазиру“ рекла да ће проширење домаћих складишта гаса, као и регионални кризни план и стратешке резерве овог енергента, обезбедити стабилност у гасном сектору и у Србији и у земљама региона, без обзира на кризу у Украјини.
Према њеним речима, ово је озбиљна кризна ситуација која ће се одразити на читав свет и није само геополитичко питање, нити питање енергетско-политичких сукоба, већ је питање како ће се свет развијати у наредним деценијама.
Сукоб у Украјини ће се одразити на читав континент, а цене гаса, али и других енергената и енергије уопште, према свим анализама и пројекцијама, неће се смирити нити вратити на ниво пре 2021. године. То ће даље значити нове финансијске кризе и проблеме, на шта упозоравају и Светска банка и ММФ, предочила је она.
Приоритет Србије је, како је подвукла, диверзификација добављача гасом, проширење и изградња нових подземних складишта гаса, као и регионални кризни план и стратешке резерве овог енергента.
Србија је раније имала само један правац дотока гаса преко Украјине и Мађарске, док од прошле године има још један, преко Бугарске, који не дотиче руту преко Украјине, подсетила је потпредседница Владе.
Наша земља је, како је поручила, сигурна у тренутној ситуацији, али да бисмо обезбедили сигурност у деценијама испред нас, морамо да ширимо складиште у Банатском Двору, да кренемо са изградњом новог подземног складишта у Итебеју, што се налази у плану „Србија 2025“.
Према њеним речима, Србија у овом моменту има довољне количине и кризни план, знамо шта да радимо и не очекујем да трпимо када је снабдевање у питању, али ћемо финансијски да трпимо јер не можемо да утичемо на цене на тржишту.
Михајловић је објаснила да је српска идеја да заједно са Мађарском, Румунијом и Бугарском покушамо да направимо заједничке стратешке резерве гаса, о чему је разговарано и са бугарским премијером који је недавно боравио у Београду.
Она је, говорећи о изградњи интерконекције са Бугарском, навела да ће завршетком тог пројекта Србија добити могућност диверзификације снабдевача гасом, што ће додатно утицати на стабилност и могућност да се гас купује по нижим ценама.
Потпредседница Владе је напоменула да радове финансира ЕУ и да се све ради по правилима и процедурама Уније и ЕИБ.
Истовремено, Михајловић је рекла да ниједан пројекат у рударству неће бити реализован уколико не испуњава све стандарде заштите животне средине, који су у потпуности усклађени са онима у ЕУ, а да забрану истраживања критичних минералних сировина захтева група људи која би да дође до политичких поена, чиме доносе нове поделе у друштву.
Она је поновила да је о свим будућим пројектима потребна широка јавна расправа, уз констатацију да развој рударства и привреде у целини и здрава животна средина не искључују једно друго.
Ресорно министарство и Министарство заштите животне средине, како је нагласила, обезбедили су стотине милиона евра за здравију животну средину. Донели смо и законе према којима не може да се склопи ниједан уговор, а да у њему не постоји део који се тиче поштовања свих стандарда заштите животне средине, рекла је потпредседница Владе.
Према њеним речима, без критичних минералних сировина није могућа зелена агенда, ни борба са климатским променама. Бор, бакар, злато, антимон, литијум су те сировине, које су неравномерно распоређене, а представљају нову нафту.
Без њих нема привредног развоја, зелене агенде, ветрогенератора, соларних електрана, електричних возила. Питање је да ли треба да стављамо забрану на истраживање или да видимо са којим количинама располажемо и како да их експлоатишемо, а да ни на који начин не угрозимо животну средину, објаснила је Михајловић.
Она је поновила да је Влада ставила тачку на пројекат „Јадар“ на захтев мештана, иако студије о процени утицаја на животну средину нису биле завршене.
Држава неће дозволити лужење цијанидом, нити било који други рударски пројекат, уколико не буду испуњени највиши стандарди заштите животне средине, нагласила је потпредседница Владе и као пример навела рудник Чукару Пеки у Бору, први зелени рудник у Србији, који користи најновије технологије експлоатације руде.
-
Београд, 2. децембар 2024.Нови производни капацитети од кључног значаја за енергетски...
-
Београд, 17. новембар 2024.Убрзани раст и развој ИКТ сектора један од приоритета Владе
-
Београд, 14. новембар 2024.Континуираним дијалогом до унапређења области јавног...
-
Београд, 29. октобар 2024.Држава рекламирање кладионица своди на минимум
-
Београд, 27. септембар 2024.Активности на промоцији праве слике Србије у иностранству
-
Београд, 29. август 2024.Значајна искуства Француске у дугорочном обезбеђивању...
-
Београд, 9. август 2024.Отвореним и конструктивним дијалогом против подела у друштву
-
Београд, 7. август 2024.У првих шест месеци забележен пораст броја страних туриста за 10...
-
Београд, 3. август 2024.Неопходни разговори у сфери јавног информисања
-
Београд, 31. јул 2024.Држава ради на јачању рударског сектора по свим еколошким...