Министарка за европске интеграције у Влади Републике Србије Јадранка Јоксимовић разговарала је данас са шефом Делегације ЕУ у Србији Емануелеом Жиофреом о даљем напретку приступних преговора наше земље, планирању и програмирању развојне помоћи ЕУ Србији, као и о политичкој ситуацији у региону и у Европи.
П:
О:
Читај ми
Јоксимовић и Жиофре: Подршка из ИПА 2022 за наставак реформи
Београд,
10. март 2022.
Јоксимовић је информисала саговорника о активностима у процесу приступања, а пре свега о онима у оквиру Кластера 1 – Основе.
Она је нагласила да смо отпочели са процедуром припреме нацрта закона и подзаконских аката којима ће се реформа правосуђа, предвиђена изменама Устава, применити у правном систему Србије.
Министарка је најавила да ће, као и у случају уставних амандмана, законска решења бити резултат широке јавне дебате свих заинтересованих страна у нашој земљи, уз уважавање препорука ЕУ и Венецијанске комисије Савета Европе.
Јоксимовић је обавестила амбасадора и о току реформи које за циљ треба да имају достизање мерила за отварање преосталих кластера или прелазних мерила у оквиру кластера који су већ отворени у преговорима о чланству са ЕУ.
Жиофре је рекао да Европска унија остаје привржена подршци Србији и другим партнерским земљама и земљама кандидатима, упркос овим тешким временима.
Према његовим речима, неопходне су континуиране реформе, као и убрзано усклађивање са заједничком спољном и безбедносном политиком.
ЕУ је највећи донатор и инвеститор у Србији и планирање претприступне помоћи на националном нивоу треба додатно да ојача реформу јавне управе, решавање питања заштите животне средине у складу са Зеленом агендом и да пружи подршку владавини права, слободи изражавања и социјалном укључивању, рекао је шеф Делегације ЕУ.
Јоксимовић и Жиофре разматрали су планове за програмирање ИПА 3 за наредни период, пре свега предлоге пројеката садржане у Акционом документу ИПА 2022, који треба да подрже кључне реформске активности Србије.
На састанку је истакнуто заједничко опредељење да се, након што буду дефинисани сви кључни елементи предлога пројеката, настави са финансирањем оних из претприступних фондова који ће бити усмерени на области Зелене агенде, пре свега усмерене на заштиту животне средине и борбу против климатских промена, као и на инфраструктурне пројекте.
Такође, биће усмерени и на оне који у фокусу имају даљу реформу јавне управе, подршку преговорима о чланству у ЕУ, унапређење социјалне заштите, здравствене политике и политике образовања и запошљавања.
Разговарало се и реализацији Инвестиционог оквира за Западни Балкан, који је до сада одобрио финансирање 21 пројекта у нашем региону, из области саобраћајне, енергетске, дигиталне, климатске и социјалне инфраструктуре укупне вредности од преко 3,2 милијарде евра.
Од овог износа, 1,06 милијарди евра износи бесповратна помоћ Европске уније, док ће остатак обезбедити државе чланице ЕУ, Норвешка, као и међународне финансијске институције кроз повољне кредите.
У разговору је истакнуто да је Србији одобрено седам пројеката, вредних приближно 885 милиона евра, од којих бесповратна помоћ ЕУ износи око 215 милиона.
У складу са тим, Јоксимовић је указала на значај који ови инфраструктурни пројекти у области транспорта, енергетике и телекомуникација имају за наше грађане, али и за оне у нашем суседству, као и за саму ЕУ, јер доприносе нашем чвршћем повезивању и бржем напретку.
Она је посебно истакла значај подршке из овог фонда изградњи Универзитетске дечје клиника Тиршова 2 у Београду, коју је ЕУ подржала са 35 милиона евра, што је готово трећина укупних трошкова овог пројекта.
Из Инвестиционог оквира за Западни Балкан биће, уз изградњу Тиршове 2, финансирани и пројекти изградње железничке пруге Ниш–Димитровград, обилазница око Ниша, изградња железничке пруге Београд–Младеновац–Ниш, деоница Сталаћ–Ђунис, Трансбалкански електроенергетски коридор: Интерконекција 400 кВ Србија–Црна Гора–Босна и Херцеговина.
Такође, биће финансирани и напредни систем за даљинско очитавање бројила, увођење широкопојасне интернет мреже у сеоским срединама, фаза 2, као и пројекат уклањања немачке потопљене флоте из Другог светског рата – сектор Прахово, на пловном коридору Рајна–Дунав.
Министарка је, говорећи о сектору енергетике, нагласила да одобрени пројекти доприносе значајно повећања капацитета 400 кВ мреже електричне енергије, побољшању регионалне сарадње са БиХ и Црном Гором, као и дигитализацију и прелазак на интегрисану „паметну“ електродистрибутивну мрежу кроз увођење напредног система очитавање бројила и контроле потрошње електричне енергије на подручју Чачка, Краљева и Ниша.
Јоксимовић је предложила да се из овог оквира, који финансира пројекте од важности за читав регион, подрже и додатни пројекти из области заштите животне средине који нису обухваћени Акционим документом ИПА 2022 за Србију, наводи се у саопштењу Министарства за европске интеграције.
Аутор:
Танјуг
-
Београд, 16. септембар 2024.Мере да се сачува и ојача домаћа кланична индустрија
-
Београд/Минхен, 16. септембар 2024.Јачање културне и привредне сарадње Србије и Баварске
-
Ниш, 16. септембар 2024.Промовисана услуга еПисарница у Нишу
-
Београд/Талин, 16. септембар 2024.Естонија чврсто подржава Србију на путу ка ЕУ
-
Врање, 16. септембар 2024.За пројекте прекограничне сарадње Србије и Северне Македоније 5,4...
-
Београд, 16. септембар 2024.Даље унапређење информационе безбедности у фокусу Владе
-
Београд, 15. септембар 2024.Дан српског јединства подсећање да заједно радимо на стварању...
-
Лозница, 15. септембар 2024.У наредном периоду низ мера на заштити ћириличког писма
-
Београд, 15. септембар 2024.Србија има нулту толеранцију на било који облик насиља
-
Београд, 14. септембар 2024.Од данас глобална дипломатска кампања Србије за права српског...