Дводневном скупу у Палати Србије, који организују Министарство грађевинарства, УН и УН Хабитат, као и Стална конференција градова и општина (СКГО), присуствује приближно 300 учесника, међу којима су представници УН, министарстава, градова и општина, организација цивилног друштва и академске јавности.
Момировић је навео да се Форум одржава у складу са препорукама УН Хабитат и да је препознат у Стратегији одрживог урбаног развоја, који је усвојила Влада Србије.
Он је изразио задовољство због великог интересовања за учешће на овом скупу, додавши да је међу 300 учесника овог форума највише представника локалних самоуправа јер се политика урбаног развоја спроводи првенствено на локалу.
Сигуран сам да ће уравнотежена структура учесника форума омогућити садржајан и конструктиван дијалог који ће довести до корисних закључака за унапређење урбаног развоја у Србији, поручио је министар и додао да наша земља придаје посебну пажњу мултилатералној сарадњи.
Како је подсетио, у фебруару је усвојена Национална стратегија за подстицање улагања у обнову националног фонда зграда, а пред усвајањем је и национална стамбена стратегија, док је у изради национална архитектонска стратегија.
Учесницима форума се видео-поруком обратила и шефица УН Хабитат Маимунa Мод Шaриф, која је истакла велику посвећеност Србије циљевима одрживе урбанизације и поручила да та организација жели да подржи напоре Србије на адекватном развоју градова.
Она је додала да добро планирана и реализована урбанизација има велику улогу у време опоравка од пандемије коронавируса, кризе око промене климе, као и ратних конфликата у близини.
Стална координаторка УН у Србији Франсоаз Жакоб истакла је да ће препоруке Националног урбаног форума бити кључне за обликовање одрживе урбане агенде у Србији, а тако и смернице за нову владу која ће водити одрживи развој земље.
Жакоб је нагласила да је одрживу урбану агенду неопходно утемељити и у агенди за зелену трансформацију, оценивши да се за финансирање одрживог урбаног развоја треба ослонити на мешавину јавних и приватних инвестиција.
Она је, као пример екстремне урбане концентрације у Србији навела Београд, у коме је 32 одсто становника земље и 40 одсто БДП-а, што доводи до више урбаних проблема у главном граду, док јавна структура у мањим градовима постаје неодржива због мањка становника.
Генерални секретар СКГО Никола Тарбук нагласио је да наши градови и општине настоје да се прилагоде новом контексту и потребама како би достигли степен одрживог развоја.
Он је истакао да су урбанизам и становање веома битни сектори за градове и општине и да СКГО на више начина помаже локалним самоуправама у тим областима.