Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали изјавио је данас да Србији предстоји много изазова, али да ће се Влада потрудити да заштити грађане и обезбеди све неопходне услове како би привреда могла да несметано функционише.
П:
О:
Читај ми
Приоритет снабдевеност привреде и грађана енергентима
Београд,
18. мај 2022.
Мали је на конференцији „Колико је српска привреда отпорна на глобалне кризе и изазове“, која је данас одржана у Привредној комори Србије, поручио да ће сигурна снабдевеност енергентима привреде и грађана бити приоритет у наредном периоду.
Министар је објаснио да се цена енергије уграђује у цену производа, те од тога директно зависи кретање инфлације и даље њен утицај на животни стандард грађана.
Европу очекују велике потешкоће да се у наредних шест до девет месеци обезбеди сигурно снабдевање гасом, електричном енергијом и нафтом. Цела економија зависи од тих цена, а ако се на то дода и растућа инфлација и потреба да расту плате како се не би угрозио стандард, привреда се суочава са проблемима. То су велики изазови пред креаторима фискалне и монетарне политике, истакао је Мали.
Он је додао да се у монетарној сфери очекује да полако расту каматне стопе, што поскупљује капитал и успорава економије, и навео да тренутно макроиндикатори показују да Србија има раст привредних активности у земљи, што је охрабрујуће.
Мали је остао код пројекција да ће наша земља ове године имати дефицит од три одсто БДП-а, при чему је висина јавног дуга 52,1 одсто БДП-а, што је далеко испод критеријума које прописује Мастрихт.
Незапосленост је између 10 и 11 одсто, на преткризном нивоу из 2019. године, што значи да смо сачували производне капацитете. У првом кварталу смо имали стопу раста од 4,3 одсто. Очекујемо у другом кварталу раст око 3,7 одсто. Далеко смо од рецесије и имамо раст производних и привредних активности у земљи, навео је министар.
Он се осврнуо и на сарадњу са СР Немачком, истакавши да је она тренутно први трговински партнер Србије, према обиму робне размене.
Ми ћемо ове године имати размену од преко 7,5 милијарди евра. Само у прва три месеца, она је 26,9 одсто већа него у истом периоду прошле године. Немачка је и наш трећи највећи страни инвеститор, поручио је Мали.
Реч је, како је оценио, о огромној подршци Немачке, која са наше стране намеће одговорност да пословни амбијент учинимо још атрактивнијим за нова улагања и изазове који нас очекују.
Министар је подсетио на то да се већ 2020. године, када је кренула пандемија, видело да околности у свету више никада неће бити исте.
Реаговали смо брзо и одговорно. Три пакета помоћи, укупне вредности 8,8 милијарди евра, што је око 18,2 одсто БДП-а, помогла су да се избегну отпуштања и затварање погона, а Србија је 2020. и 2021. године успела да оствари једну од највећих стопа БДП-а, рекао је Мали.
Он је навео да наша економија зависи од тога шта се дешава у Европској унији, додајући да криза у Украјини, наставак пандемије, велики проблеми у ланцима снабдевања, висока инфлација и енергетска криза доводе цео свет у опасност од рецесије и воде у стагфлацију, која доводи до високе инфлације и пада запослености. То је све са чиме се суочавамо и ми, објаснио је министар.
Према његовим речима, Влада је предузела низ мера да заштити интерес привреде, имамо контролисану цену горива, непромењену цену струје, као и сигурно снабдевање, можда и најнижу цену гаса у Европи, а ограничили смо и цене основних животних намирница.
Наставља се, како је додао, са директним новчаном подршком грађанима, при чему је сада у току пријављивање за 100 евра за младе.
Министар је најавио да ће на сутрашњој седници Владе бити усвојена нова мера која се односи на 1.400 предузећа која послују са Украјином, Белорусијом и Русијом.
Мера се односи на рефинансирање кредита из прве гарантне шеме, кредитима из друге гарантне шеме. На овај начин им се омогућава дужи период отплате, до пет година, са грејс периодом до две године, како бисмо пребродили кризу, рекао је он и додао да ће ова мера, ма колико се чинила малом, помоћи предузећима која су погођена сукобом у Украјини.
Мали је поручио да је Влада Србије у потпуности опредељена за наставак реформи, додавши да процес еФискализације даје сјајне резултате и да је почетком маја кренуо систем еФактура за 10.500 корисника јавних средстава.
До краја године очекујемо укључење у тај систем приватног сектора који је у систему ПДВ-а, а то ће много допринети транспарентности наше економије, навео је министар, додајући и да реформа Пореске управе иде по плану.
-
Београд, 18. децембар 2024.Девизни прилив од туризма за десет месеци премашио 2,3 милијарде...
-
Београд, 18. децембар 2024.Држава испуњава све своје обавезе према пољопривредницима
-
Београд, 18. децембар 2024.Наставак рекордног раста извоза ИКТ услуга
-
Београд, 17. децембар 2024.Ускоро меморандум о сарадњи са Азербејџаном на изградњи гасне...
-
Костолац, 13. децембар 2024.Термоелектрана Костолац Б3 постала део система ЕПС-а
-
Београд, 10. децембар 2024.Један од стратешких циљева привлачење инвестиција у домаћу...
-
Београд, 9. децембар 2024.Одбор директора ММФ-а потврдио нови нефинансијски аранжман са...
-
Београд, 6. децембар 2024.У наредних седам дана јефтиније гориво у Србији
-
Београд, 5. децембар 2024.Значајна промоција локалних производа и гастрономског...
-
Београд, 5. децембар 2024.Наставак улагања у пољопривредно-прехрамбени сектор