Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре у Влади Републике Србије Томислав Момировић присуствовао је данас у Земун пољу свечаности којом је обележена 185-годишњица геодетске делатности у Србији, као и отварању нове зграде Архива Републичког геодетског завода.
П:
О:
Читај ми
Отворена нова зграда Архива Републичког геодетског завода
Београд,
27. мај 2022.
Момировић је том приликом истакао да је мало државних институција које могу да се похвале толико дугим трајањем, додавши да су наши преци, када су оснивали државу и уводили је у ново доба, знали да не могу без геодетске делатности.
Он је истакао да је последњих година, у јеку највећег инвестиционог таласа у изградњу инфраструктуре, Републички геодетски завод важан партнер и Влади и пројектантима и извођачима радова.
Очекују нас велики пројекти који ће изменити лице Србије, а који неће моћи да буду завршени без ваше стручне подршке, поручио је министар, уз напомену да је Влада омогућила РГЗ-у да запосли додатних 650 радника како би се убрзао рад служби и наставила реформа.
Према његовим речима, активности Републичког геодетског завода помогле су привлачењу страних инвестиција и економском напретку наше земље.
Директор РГЗ Борко Драшковић истакао је да ће новом зградом трајно бити решено питање чувања докумената грађана, уз дигитализацију, која ће омогућити да сви подаци потребни грађанима и привреди буду доступни на један клик на мобилном телефону.
Драшковић је, подсетивши на то да РГЗ уједно обележава и 30 година рада у данашњем формату, рекао да је та институција реформом значајно унапредила свој рад, при чему годишње прима 150 милиона захтева, да у њој ради више од 3.000 људи, међу којима је више од 600 инжењера.
Први подаци о описивању и мерењу земљишта у Србији датирају још из периода српске средњовековне државе, а 1837. се сматра за годину почетка развоја професионалне геодетске делатности јер је српски књаз Милош Обреновић, на Спасовској народној скупштини 28. маја 1837. године у Крагујевцу, покренуо питање премера и класирања земљишта.
Књаз је том приликом одржао "Слово" и у тачки 3 наредио да земљу треба мотком премерити ради правилнијег разреза данка сељацима. Први премер извршен је 1837. године на простору Савамале због пресељења двора књаза Милоша из Крагујевца.
Питање катастарског премера и оснивања катастра у Србији покренуо је Милан Андоновић, који је основао Земљомерску школу у којој је за кратко време постојања (1890-1895) одшолован велики број савремено обучених земљомера.
Садашњи Републички геодетски завод настао је 1992. године спајањем градских управа за катастар.
Аутор:
Танјуг (Архива)
-
Београд, 15. септембар 2024.Србија има нулту толеранцију на било који облик насиља
-
Београд, 14. септембар 2024.Од данас глобална дипломатска кампања Србије за права српског...
-
Београд, 14. септембар 2024.Следећег викенда позив на преглед свима који чекају на скенер
-
Београд/Љубљана, 13. септембар 2024.Српска заједница у Словенији игра кључну улогу у очувању ...
-
Прешево, 13. септембар 2024.Ђурђевић Стаменковски обишла основну школу у Прешеву
-
Нови Сад, 13. септембар 2024.Означен почетак процедуре за увођење 5Г мреже у Србији
-
Пирот, 13. септембар 2024.Подршка родитељству и породици најважнији задатак државе
-
Београд/Будимпешта, 13. септембар 2024.Манифестација „Српски даниˮ доприноси неговању српске културе...
-
Александровац, 13. септембар 2024.Гашић отворио манифестацију „Жупска берба 2024ˮ
-
Пирот, 12. септембар 2024.Реконструисани вртић и игралиште за децу у Пироту