Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић истакла је да је приручник за унапређење положаја оних група у друштву које су мање видљиве веома значајан за Србију, јер ће помоћи да ове групације не буде изостављене из законских предлога и докумената.
Oна је навела и да је приручник модерна верзија Института људских права Уједињених нација из 1948. године, и додала да ћемо као друштво напредовати онолико колико водимо рачуна о нама и онима међу нама који напредују спорије.
То је људско право и наш покушај да меримо колики је квалитет живота и какво је поштовање људских права у Србији, да тиме отворимо и дебату шта треба учинити да би заиста ми постали друштво у коме се нико не заборавља и оставља по страни, предочила је министарка.
Чомић је објаснила да је у приручнику наведено све чега морамо да се придржавамо кад креирамо било коју политику, а да у то буду укључени они који су заборављени.
Према њеним речима, као што постоји Закон о планском систему који обавезује да укључите цивилно друштво, удружења и све актере у расправу, тако сада, ако хоћемо да направимо закон о социјалној заштити, имамо кораке које пратимо како неко не би остао невидљив, и то кроз све секторе у Влади – од инфраструктуре, војске и полиције до спорта и омладине.
Она је изразила задовољство тиме што ће Србија, међу првим државама у свету, примењивати у пракси приручник за примену принципа „Да нико не буде изостављен“, оценивши да тога не би било без помоћи Уједињених нација.
Стална координаторка УН у Србији Франоаз Жакоб објаснила је да је ово практично пилот-пројекат који ће се примењивати у Србији у унапређењу права оних групација у друштву које су најмање видљиве.
Жакоб је нагласила да је приоритет Уједињених нација, како у Србији, тако и глобално, реализација „Агенде 2030“ у оквиру приручника, те да је у овом процесу циљ да се виде људи из различитих заједница.
Желимо да будемо сигурни у то да су национална политика и законодавство фокусирани на најмаргиналније групе друштва, пре свега када је реч о модерној социјалној заштити и антидискриминацији, подвукла је она.
Стална координаторка УН у Србији је додала да је важно да се инстумент који је представљен данас примени у пракси у српским институцијама.
Потпредседница Народне скупштине Елвира Ковач оценила је да се напредак у неким групама већ види, наводећи пример броја жена посланика у новом сазиву парламента, којих има 87, као и 13 посланика националних мањина.
Ковач је подсетила на то да се од 20 радних тела Народне скупштине најмање 12 бави маргинализованим групама, уз напомену да је на иницијативу Одбора за спољне послове формирана фокус група која се бави спровођењем и имплементацијом „Агенде 2030“.