Државни секретар Министарства здравља Владе Републике Србије Мирсад Ђерлек изјавио је данас да је приближно 30 одсто становништва Србије гојазно, а да посебно забрињава све већи проценат гојазне деце.
Државни секретар Министарства здравља Владе Републике Србије Мирсад Ђерлек изјавио је данас да је приближно 30 одсто становништва Србије гојазно, а да посебно забрињава све већи проценат гојазне деце.
Ђерлек је, на конференцији „Епидемија гојазности у постковид ери“, коју организује Центар за гојазност Структура и European Communication Center, истакао да је нарочито забрињавајуће то што ће се тај број у наредних 10 година удвостручити, док ће планета 2030. године имати приближно 1,2 милијарде гојазних људи.
Према његовим речима, деца су нам, због лоших навика, лоше исхране и недовољне физичке активности у великом проблему, а 80 одсто те деце остане гојазно и у старијем добу.
Државни секретар је нагласио да то може да буде веома опасно, с обзиром на то да они врло рано добијају дијабетес од гојазности, а касније и васкуларне и цереброваскуларне болести, које су водеће по смртности.
Он је предочио да су основни узроци гојазности лоше навике у исхрани и смањено кретање, а да смо током падемије ковида видели да гојазне особе имају много коморбидитета и да је гојазност, осим тога, озбиљан фактор ризика и када су у питању кардиоваскуларне и цереброваскуларне болести и дијабетес.
Ђерлек је истакао да то није само здравствени проблем, већ општедруштвени проблем који се мора решавати системски, додавши да је један од начина борбе против гојазности контролисана исхрана.
Прво што треба да научимо децу јесте да једу више воћа и поврћа и да повећају физичку активност пошто су телефони, рачунари и друге савремене технологије утицали на то да све више времена проводе у затвореном простору, упозоривши на то да имамо све већи број деце која имају срчане проблеме.
Он је изразио наду да ће ускоро бити направљена озбиљна стратегија за борбу против гојазности, која ће бити у највећој мери посвећена контролисаној исхрани и повећаној физичкој активности.
Помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја Милан Пашић изјавио је да је то министарство заинтересовано за интерсекторски приступ решавању проблема гојазности.
Према његовим речима, Министарство просвете, науке и технолошког развоја је, кроз свеобухватне реформе образовања, обухватило здраве стилове живота као један од општих циљева.
Покушавамо да ученицима, првенствено оним најмлађима предшколског узраста, затим и основцима и средњошколцима понудимо различите садржаје који се тичу здравог стила живота, навео је Пашић.
Он је објаснио да се то пре свега односи на физичку активност и едукацију о правилној исхрани и све оно што је неопходно да ученици касније када постану одрасли то имплементирају да би били здрави.