Јоксимовић је на конференцији „Представљање извештаја Европске комисије о Србији 2022“, који је организовала Привредна комора Србије, објаснила да је наша политика неувођења санкција Руској Федерацији условила да се не виде наш напредак у бројним областима, пре свега у правосуђу и владавини права.
Србија је једина држава која је прихватила нову методологију у преговорима са ЕУ и једина која бележи резултате по новој методологији, указала је она и додала да наша земља није оставила по страни реформски процес упркос ковид кризи, кризи због рата у Украјини и томе што имамо техничку владу више од пола године.
Ми смо већ интегрисани и умрежени у најважније политике ЕУ, подвукла је министарка и најавила нову помоћ енергетском сектору на Западном Балкану од стране Европске уније.
Наиме, како је подсетила, Унија је донела одлуку да се креира један велики пакет мера, краткорочни, средњорочни и дугорочни, за подршку енергетском сектору Западног Балкана, у којем ће Србија добити значајна средства за стабилизацију и диверсификацију енергетског сектора и сигурност снабдевања.
Јоксимовић је напоменула да је од 2014. године потписала грантове у вредности од 1,5 милијарди евра од стране ЕУ и да је тај новац био усмерен углавном на четири области – Зелена агенда и енергетика, инфраструктура, реформе јавне управе и јачање демократије.
Она је нагласила да је од виталне важности да останемо на европском путу и наставимо са реформама у свим областима и да, у складу са нашим националним интересима, доносимо важне одлуке у различитим областима.
Говорећи о оценама у појединим областима, Јоксимовић је истакла да је констатовано да смо остварили напредак у владавини права, правосуђу и да је то порука инвеститорима да живимо у још поузданијем и предвидљивијем окружењу.
Према њеним речима, забележен је видан напредак у борби против корупције, констатовано је да смо усвојили све препоруке ГРЕKО и скинути смо са листе глобално незадовољавајућих држава када је у питању корупција.
Такође, како је додала, забележен је напредак и у борби против организованог криминала, економији и бројним другим областима, а оцене да није направљен напредак у медијима и слободи, као и у области јавних набавки, веома смо озбиљно схватили.
Директор Сектора за стратешке анализе Привредне коморе Србије (ПКС) Михаило Весовић рекао је да је ЕУ наш стратешки партнер, будући да 65 одсто нашег извоза иде у земље Уније, а 60 одсто увоза долази из ње.
Са ЕУ послује више од 24.000 привредних субјеката, а више од 10.000 њих је основано са већинским власништвом лица из ЕУ, док је у протеклих 10 година из Уније у Србију стигло 19 милијарди директних страних инвестиција, прецизирао је Весовић.
Шеф Делегације ЕУ у Србији Емануеле Жиофре пренео је да ЕУ жели да Србија убрза своје напоре на путу ка чланству у ЕУ и да усклади своје политичке критеријуме са Унијом.
У критичним тренуцима за Европу морамо да рачунамо на Србију као поузданог партнера ЕУ, поручио је он и напоменуо да је усклађеност Србије са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ од прошлог децембра опала са 64 на 46 одсто.
Европа је и даље главни партнер Србије, који јој обезбеђује 230 милиона евра донација за пројекте, рекао је амбасадор, уз констатацију да се тренутно реализују пројекти у 18 области.
Жиофре је најавио да ће председница Европске комисије допутовати у петак, 28. октобра, у Београд, јер жели да покаже одлучност и посвећеност процесу проширења ЕУ на Западни Балкан и Србију, а једна од тема разговора биће енергетика.