П:
О:
Читај ми
Усвојени предлози за израду студије о позитивним ефектима малине на здравље
Београд,
12. април 2007.
Агенција за страна улагања и промоцију извоза Републике Србије (СИЕПА) саопштила је да су на конференцији "Малина и здравље", која је одржана јуче у хотелу "Хајат", усвојени предлози за израду студије о позитивним ефектима овог воћа на здравље људи, који ће бити представљени на Светској конференцији о малинама у Калифорнији.
У саопштењу се наводи да израда студије, према учесницима конференције, подразумева анализу сортимената, при чему је потребно анализирати сорту малина "виламет", као најзаступљенију, и упоредити је са још неколико сорти, затим анализирати састав малине и обавити процес њене лиофилизације.
Студија подразумева и биолошке "ин виво" и "ин витро" анализе малине, радиопротективно дејство, епидемиолошке студије и "case control" студије које се односе на малигнитете и дијабетес.
Представник Института за истраживања у пољопривреди "Србија" - Центар за воћарство и виноградарство у Чачку Александар Лепосавић изабран је на јучерашњем скупу за контакт особу којој ће се обраћати страни институти и научници поводом израде студије о малинама.
Лепосавић је на наведеном скупу најавио да ће за две недеље у Чилеу бити одржана конференција о јагодичастом воћу на којој ће представити предлоге српских научника за израду студије о малинама, која има за циљ да промовише то воће у свету како би се повећала потражња, а самим тим и његова вредност на тржишту.
Такође, представник Пројекта за развој предузетништва (СЕДП) Ример Лејн рекао је да је циљ повезивање здравствене студије о малинама са маркетингом, као што је то био случај са боровницом и брусницом у САД, што је довело до повећање потражње овог воћа од 100 одсто.
Лејн је напоменуо да је неопходно образовати потрошаче и указати им на све здравствене предности малина, а најближи пример таквог приступа у маркетингу су сокови "антистрес", који су производ компаније "Нектар".
Према његовим речима, цена тих производа мора да буде приступачна, али не и прениска јер људи у том случају неће вредновати производ.
Саветник за анализу воћарске производње у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Владе Републике Србије Тамара Савић прецизирала је да се у Србији годишње поједе приближно 800 грама малина по глави становника, док годишња производња износи више од 112.000 тона.
Саветник за извоз у СИЕПА Оливера Ћурчин-Анђелић навела је да је од 2001. до 2005. године извоз малина у константном порасту и да се Србија налази на четвртом месту по количини извоза тог воћа у свету.
Ћурчин-Анђелић је указала на то да је само у 2005. години извоз малина износио 108 милиона долара, од чега се 95 одсто извози у земље Европске уније, и додала да ЕУ има високе стандарде па је изузетно важно унапредити стандарде производње и паковања како би српски производи од малина били још боље продавани на европском тржишту.
Студија подразумева и биолошке "ин виво" и "ин витро" анализе малине, радиопротективно дејство, епидемиолошке студије и "case control" студије које се односе на малигнитете и дијабетес.
Представник Института за истраживања у пољопривреди "Србија" - Центар за воћарство и виноградарство у Чачку Александар Лепосавић изабран је на јучерашњем скупу за контакт особу којој ће се обраћати страни институти и научници поводом израде студије о малинама.
Лепосавић је на наведеном скупу најавио да ће за две недеље у Чилеу бити одржана конференција о јагодичастом воћу на којој ће представити предлоге српских научника за израду студије о малинама, која има за циљ да промовише то воће у свету како би се повећала потражња, а самим тим и његова вредност на тржишту.
Такође, представник Пројекта за развој предузетништва (СЕДП) Ример Лејн рекао је да је циљ повезивање здравствене студије о малинама са маркетингом, као што је то био случај са боровницом и брусницом у САД, што је довело до повећање потражње овог воћа од 100 одсто.
Лејн је напоменуо да је неопходно образовати потрошаче и указати им на све здравствене предности малина, а најближи пример таквог приступа у маркетингу су сокови "антистрес", који су производ компаније "Нектар".
Према његовим речима, цена тих производа мора да буде приступачна, али не и прениска јер људи у том случају неће вредновати производ.
Саветник за анализу воћарске производње у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Владе Републике Србије Тамара Савић прецизирала је да се у Србији годишње поједе приближно 800 грама малина по глави становника, док годишња производња износи више од 112.000 тона.
Саветник за извоз у СИЕПА Оливера Ћурчин-Анђелић навела је да је од 2001. до 2005. године извоз малина у константном порасту и да се Србија налази на четвртом месту по количини извоза тог воћа у свету.
Ћурчин-Анђелић је указала на то да је само у 2005. години извоз малина износио 108 милиона долара, од чега се 95 одсто извози у земље Европске уније, и додала да ЕУ има високе стандарде па је изузетно важно унапредити стандарде производње и паковања како би српски производи од малина били још боље продавани на европском тржишту.
-
Београд, 11. јануар 2025.Обавезна регистрација припејд бројева до 10. фебруара
-
Београд, 10. јануар 2025.Развојем вештачке интелигенције до модерније државе и друштва у...
-
Београд, 10. јануар 2025.Настављен разговор са представницима репрезентативних...
-
Београд, 10. јануар 2025.Наставак укидања преосталих листи чекања у здравственим...
-
Београд, 10. јануар 2025.Добар еколошки статус воде на реци Дрини
-
Београд, 9. јануар 2025.Интензиван рад МУП-а на спречавању еколошког криминала
-
Београд, 9. јануар 2025.Даљи рад на побољшању материјално-радног статуса запослених у...
-
Београд, 8. јануар 2025.Ухапшен осумњичени за изазивање опште опасности и тешку крађу на...
-
Београд, 8. јануар 2025.Почиње са радом Јединствени информациони систем за...
-
Београд, 7. јануар 2025.Ухапшена и четврта особа у вези са убиством у Инђији