Вујовић је, у обраћању учесницима конференције о климатским променама КОП 27 у Шарм ел Шеику, указала на то да ће будућа дугорочна стратегија поставити основе за Србију са чистијим, поузданим и обновљивим изворима енергије и повећаном енергетском ефикасношћу.
Она ће, како је предочила, позитивно утицати на постизање конкурентније привреде, допринеће системима за третман отпада и отпадних вода у складу са међународним стандардима, продуктивнијој пољопривредној пракси, али и отпорним и заштићеним шумама, уз примену иновативних решења заснованих на природи.
Процене показују да се Србија загрева више и брже од глобалног просека. Док је пораст глобалне средње температуре 1,1 степен, Србија је већ на 1,8 степени, а лети на чак 2,6 степена Целзијуса. Минималне материјалне штете у Србији су од 2000. до 2020. године процењене на најмање 6,8 милијарди евра, навела је она.
Према њеним речима, више од 70 одсто штете настало је услед суша и високих температура изазваних променом климе и екстремним временским догађајима.
Министарка је истакла да је Србија у августу Секретаријату УНФЦЦЦ (Оквирне конвенције УН о промени климе) доставила свој ревидирани Национално утврђени допринос, којим је дефинисан циљ смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште од 33,3 одсто до 2030. године и тиме повећала климатску амбициозност за више од три пута у односу на први Национално утврђени допринос.
Она је рекла да је Србија посвећена не само Споразуму из Париза, него и придруживању Европској унији, додајући да смо као највећа економија Западног Балкана потврдили своју посвећеност европском зеленом договору потписивањем Декларације из Софије о Зеленој агенди за Западни Балкан.
Не смемо, такође, заборавити да транзиција ка нискоугљеничном друштву мора бити праведна, не изостављајући никога, указала је Вујовић, закључивши да конференција у Шарм ел Шеику представља кључну шансу за усвајање одлука које ће у огромној мери утицати на оквире деловања у најважнијем аспекту наших живота – очувању наше планете.