Министарство просвете Владе Републике Србије саопштило је да је данас у Народној скупштини, у организацији тог министарства, Уницефа и Делегације Европске уније у Србији, представљен Национални извештај о инклузивном образовању.
Министарство просвете Владе Републике Србије саопштило је да је данас у Народној скупштини, у организацији тог министарства, Уницефа и Делегације Европске уније у Србији, представљен Национални извештај о инклузивном образовању.
Министар просвете Бранко Ружић рекао је да је процес трансформације образовања у инклузивно у Србији започео 2009. године ступањем на снагу Закона о основама система образовања и васпитања, а од тада су постигнути многи видљиви резултати.
Ружић је навео да је у великој мери реформисан законодавни, стратешки и институционални оквир у областима релевантним за остваривање и заштиту права деце из осетљивих група, укључујући измене у области образовања и антидискриминације, као и подизања капацитета за примену инклузивног образовања на нивоу образовних установа, на локалном и на националном нивоу.
Према његовим речима, реформе су интензивно настављене и кроз усвајање нове Стратегије развоја образовања и васпитања до 2030. године.
Од увођења законских реформи 2009. године остварује се континуирани напредак у спровођењу инклузивног образовања, пре свега у повећању броја деце из осетљивих група у школама и предшколским установама, а у којима је унапређен квалитет и капацитет за примену инклузивног образовања, као и стварању система додатне подршке за децу и њихове породице, истакао је Ружић.
Министар је напоменуо да се обухват деце до три године програмима предшколског васпитања и образовања повећава и у школској 2020/2021. години, први пут у последњих десет година био је већи од 30 одсто.
Kонтинуирано се повећава број ученика који остварују право на индивидуални образовни план, смањује се број ученика основношколског узраста у школама за образовање деце са сметњама у развоју јер им образовање у редовним школама постаје доступно и квалитетно, док обухват ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом средњим образовањем расте како би се квалификовали за тржиште рада, указао је он.
Министар је навео да се по индивидуализованом програму наставе и учења, који је јединствен за сваког ученика, у основним школама образује 17.000 ученика.
Ружић је нагласио да је повећан број личних пратилаца и ову услугу користи преко 1.800 деце са сметњама у развоју и инвалидитетом, а подршку ученицима пружа и 260 педагошких асистената у школама.
Србија је, како је навео, у великој мери реформисала законодавни, стратешки и институционални оквир, али и поред значајног напретка, подаци из извештаја указују на то да су и даље присутни одређени изазови, тако да у наредном периоду морамо наставити да радимо системски на унапређивању инклузивности образовног система.
Шеф Делегације Европске уније у Србији Емануеле Жиофре поручио је да је укључивање сваког детета у процес наставе и учења један од главних циљева подршке Европске уније процесу реформе образовања у Србији.
Жиофре је рекао да је тим поводом Европска унија од 2003. године у овај сектор уложила више од 100 милиона евра и додао да је Србија направила значајне помаке у последњих 13 година, када је донела одлуку да се спроводи инклузивно образовање.
Извештај који је данас представљен, међутим, указује на то да још има деце која су искључена из различитих социјалних или економских разлога. Имајући ово и друге различите потребе на уму, неопходно је да се образовни систем даље развија да би постао довољно флексибилан и спреман да прихвати свако дете, младу или одраслу особу на њиховом путу целоживотног учења, рекао је Жиофре.
Делегација Европске уније у Србији и Уницеф већ годинама пружају подршку напорима Министарства просвете у унапређивању инклузивног образовања у Републици Србији.
Овај процес се нарочито односи на подржавање развоја правних, стратешких, институционалних, људских и техничких капацитета за планирање, реализацију, координацију и праћење инклузивног образовања и његово промовисање као квалитетног образовања за свако дете.
Подаци из новог циклуса спољашњег вредновања показују да се међу најлошије оствареним показатељима налазе они који директно или индиректно говоре о степену инклузивности школа, те да постоји значајан простор за унапређивање различитих аспеката рада образовних институција.
На локалном нивоу често недостају одговарајући модели и механизми који омогућавају, подржавају и унапређују образовну и социјалну инклузију деце из осетљивих група.
Директорка Уницефа у Србији Дајана Костадинова истакла је да извештај представља добар водич о следећим корацима који се односи на унапређење капацитета и оснаживање наставника/наставница и школа као носилаца промена.
Према њеним речима, када је наставно особље мотивисано и оспособљено да сву децу укључе у своја одељења, стандарди и исходи учења се повећавају – за децу са сметњи у развоју и без њих.
Kада деца уче у редовним школама у којима се слави различитост, образовање даје најбоље резултате за све ученике. На овај начин се омогућава социјална инклузија, а спречава дискриминација и образовна сегрегација, што резултира смањењем броја деце која напусте школовање, рекла је Костадинова.
У Националном извештају о инклузивном образовању наводи се да се, иако деца из осетљивих група имају обезбеђене услове за једнак приступ образовању у Републици Србији, још мора радити на њиховом потпуном укључивању.
Групе деце које најчешће имају проблеме са укључивањем и останком у инклузивном образовању су деца са сметњама у развоју и/или инвалидитетом, као и припадници ромске заједнице и деца лошијег социо-економског статуса.
Налази овог извештаја биће полазна основа за планирање и примену мера од значаја за развој овог сектора.
Доступно, квалитетно и праведно образовање могуће је само ако су сва деца, укључујући и децу из осетљивих друштвених група, обухваћена школским системом који им пружа квалитетну подршку да науче оно што им је потребно за живот.
Суштина инклузивног образовања је у проналажењу најефикаснијег начина да се сваком детету пружи пуна подршка да заједно са вршњацима учи и развија вештине које су му потребне да напредује.
Оно представља инвестицију у садашњост и будућност – инвестицију у децу данашњице и у ону која ће стварати наше друштво у будућности.