Седници су присуствовали и министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић, као и представници стручне јавности – професори Рударско-геолошког факултета проф. др Динко Кнежевић и проф. др Никола Лилић.
Вујовић је рекла да је зелена транзиција главна тема у Европи, као и да је литијум, чије се резерве налазе и у Србији, препознат као озбиљан ресурс за борбу против климатских промена и енергетску транзицију.
Министарка је навела да се у Србији одустало од идеје да се тај потенцијал искористи као развојна шанса, пре свега због недовољно знања и научних чињеница, али и великог притиска дела јавности да се пројекат обустави и то пре него што су урађене студије које би показале какав би то утицај имало на животну средину.
Она је рекла да је уредба Владе за пројекат „Јадар” укинута пре него што су завршене студије процене утицаја на животну средину, које је требало да се нађу на увиду јавности и да буду предмет јавне расправе.
Ми нисмо имали, као што ни данас немамо, релевантне податке о томе како би то утицало на животну средину, али смо имали блокаде путева и политизацију ове теме и све је то рађено без студија, навела је Вујовић.
Морам да нагласим да би то била једна од најкомплексније израђених студија, јер је према решењу којим је одређен њен обим и садржај уместо обавезних 11, требало да обухвати чак 19 тачака, чиме би се у потпуности сагледали потенцијални утицаји пројекта на све чиниоце животне средине, објаснила је министарка.
Она је додала да је, иако је пројекат обустављен, тема литијума веома присутна у јавности и зато је важно да о томе имамо конструктиван дијалог и да чујемо мишљење струке.
Министарка је нагласила да се у Србији, која је кандидат за чланство у ЕУ, инсистира на поштовању највиших еколошких стандарда, подсетивши на то да је прошле године отворен и Кластер 4 у склопу којег је и Поглавље 27 – Животна средина и климатске промене, што нам ствара додатну обавезу да будемо одговорнији.
Заштита животне средине не треба да буде ствар која ће да нас дели, већ сви ми, заједничким снагама, морамо да радимо и да је унапредимо, не само када говоримо о овој теми, већ и о свакодневним темама које нас муче када је у питању животна средина. Важно је да подигнемо свест и да чујемо струку како бисмо били информисани о чињеницама, указала је Вујовић.
Она је поручила да је за будућност кључно да направимо баланс између нашег развоја и заштите животне средине, чему се и тежи, додајући да сви пројекти који се реализују и који се буду реализовали у Србији морају да задовоље највише еколошке и технолошке стандарде, о чему ће држава посебно бринути.