Танасковић је на састанку са представницима Делегације ЕУ, којем је присуствовала и министарка за европске интеграције Тања Мишчевић, истакла да у ДНРЛ постоји много примера дугогодишње успешне сарадње Делегације ЕУ у Србији и Министарства пољопривреде, и да су, уз помоћ Уније, отворене нове перспективе развоја те институције.
Министарка је изразила захвалност на помоћи коју је ЕУ у претходном периоду пружила Србији путем ИПА и фондова двоструке намене, кроз које су до сада спроведена 74 пројекта везана за безбедност хране у Србији, односно Поглавље 12, имплементирана у оквиру пет транши, у укупном износу од 8,5 милиона евра.
У Поглављу 12, које је уједно и једно од најобимнијих и најкомпликованијих у читавом преговарачком процесу, радимо на испуњавању мерила и то пре свега на усклађивању са ЕУ законодавством, док смо истовремено завршили процес класификације прехрамбених објеката и објеката који рукују споредним производима животињског порекла, навела је она.
Танасковић је, говорећи о националној стратегији са пратећим Акционим планом, предочила да је урађен други нацрт текста за који се ЕК изјаснила да је задовољавајући.
Она је изразила наду да ће Србија и ЕУ добру трговинску сарадњу развијати и у наредном периоду, уз повећање извоза производа са додатном вредношћу, у чему ће помоћи и лабораторија која гарантује безбедност хране.
Према њеним речима, ЕУ представља најзначајнијег спољнотрговинског партнера Србије на чијем тржишту је у претходној години завршило 55 одсто вредности извoзa пoљoприврeдно-прехрамбених прoизвoдa наше земље.
Жиофре је нагласио да је овај суфицит на српској страни достигао историјски максимум 2021. године од 688 милиона евра, при чему је указао на то да је позитиван тренд у извозу настављен и у овој години.
Он је истакао да Србија има значајне користи од трговине храном и пољопривредним производима са ЕУ, додавши да је пољопривреда главни сектор помоћи Уније Србији.
Шеф Делегације ЕУ је нагласио да је Унија већ ставила Србији на располагање 175 милиона евра кроз ИПАРД II програм, додавши да је ДНРЛ, институција која је изграђена и опремљена заједничким напорима ЕУ и Србије, већ одиграла значајну улогу током пандемије коронавируса, када је помогла у поступцима тестирања, а биће ту и у случају било какве будуће епидемије изазване храном или сличне кризе.
Ово је одличан пример за то колико је помоћ ЕУ важна у свакодневном животу људи у Србији. У великој мери наше здравље зависи од хране коју производимо и конзумирамо. Лабораторије попут ове су гаранција безбедности, закључио је Жиофре.