Селаковић је том приликом истакао да су на Кадињачи наши преци дали животе за своју земљу и поручили, као много пута у историји, да је само живот у слободи достојан живљења.
На Кадињачи још једном потврђујемо да смо антифашистички народ који устаје против идеологија мржње и зла и зато је Кадињача била и остала један од симбола нашег националног карактера. Слобода је наш услов постојања, а мир оно за шта смо се увек борили, поручио је министар.
Градоначелница Ужица Јелена Раковић Радивојевић рекла је да је тај град поносан на Раднички батаљон и 67 дана Ужичке републике, због чега се поклањамо њиховим сенима и поручујемо да никада неће бити заборављени.
Меморијални комплекс на Кадињачи сведочи о херојским новембарским данима 1941. године, када су припадници Радничког батаљона, којим је командовао Андрија Ђуровић, и борци 1. батаљона Посавског одреда и Орашке чете 2. Шумадијског одреда, пружили жесток отпор далеко надмоћнијем непријатељу, који је спроводио офанзиву на ослобођену територију, у историји познату као Ужичка република.
На брду Кадињача 29. новембра 1941. године изгинуо је Раднички батаљон штитећи главнину партизанских снага.
Немачке јединице су, уз подршку авијације, прешле Кадињачу тек после погибије 180 партизана.
Био је то крај Ужичке републике, основане крајем септембра 1941, прве слободне територије у окупираној Европи.