Весић је оценио да је та високошколска установа, са више од 12.000 дипломираних инжењера, била и остала један од најважнијих ослонаца развоја Србије, наводећи да готово не постоји земља у свету која се више пута од Србије градила и обнављала, а да је у тој изградњи Грађевински факултет, са 176 година дугом традицијом, имао једну од главних улога.
Данас, када се Србија убрзано развија, а грађевински сектор бележи историјски раст, и када знамо да се сваки уложени динар у грађевинску индустрију мултипликује троструко у нашем БДП-у, значај ваше струке је већи него икада пре, указао је министар.
Он је додао да је улога будућих грађевинских инжењера још значајнија, јер су нове генерације директан допринос развоју Србије и читаве српске привреде.
Кључ развоја грађевинског сектора, како је објаснио, лежи управо у тесној сарадњи науке, привреде и државе, јер наука, сама по себи, не значи ништа ако нема практичну примену у привреди и друштву.
У складу са тим, Весић је саопштио да ће ресорно министарство у наредном периоду потписати уговор са Универзитетом у Београду, који се односи на студенте Грађевинског, Архитектонског, Машинског, Електротехничког, Саобраћајног, Рударско-геолошког факултета, који ће подразумевати институционализацију студентске праксе у Министарству и у јавним предузећима која су у том ресору.
Министар је рекао и да је у припреми пројекат за стипендирање студената у који ће бити укључена јавна предузећа, као и домаћа и страна предузећа која учествују у најважнијим инфраструктурним пројектима.
Он је потврдио да ће Грађевински факултет бити укључен у рад радних група за измену законских прописа, међу којима ће први бити Закон о планирању и изградњи, као и да ће бити интензивиран заједнички рад у вези са Инжењерском комором, која треба да буде заједнички дом свих инжењера.
Истовремено, Весић је напоменуо да је буџетом за 2023. годину опредељено 420 милијарди динара, односно приближно 3,6 милијарди евра за капитална улагања, нагласивши да је по висини капиталних улагања у структури БДП-а Србија једна од водећих земаља у Европи.
Према његовим речима, држава ће, како би умањила негативне ефекте актуелне кризе, наставити да улаже у велике инфраструктурне пројекте – путеве, железницу, болнице, стадионе, а у свему томе потребна је подршка Грађевинског факултета.