Вујовић је на отварању регионалне „Лук ап“ конференције, која је на Копаонику окупила велики број стручњака из области енергетике и заштите животне средине, истакла да је Зелена агенда шанса за развој, модернизацију технологија и успостављање нових и бољих могућности на већем тржишту у корист животне средине.
Она је навела да је ресорно министарство идентификовало активности које је потребно предузети како би се Декларација из Софије успешно спровела у пракси.
Према њеним речима, Србији ће бити потребно приближно 12,7 милијарди евра за усклађивање са главним директивама и прописима ЕУ само у оквиру Поглавља 27, док трошкови примене Зелене агенде за Западни Балкан још нису процењени, с обзиром на то да она превазилази и Поглавље 27 и Кластер 4.
Највећи део укупног износа, више од 12,4 милијарде евра, односи се на инвестициона улагања у развој инфраструктуре за управљање отпадом и отпадним водама и воду за пиће, на чему ми већ увелико радимо, пренела је министарка и оценила да су већ уочљива значајна побољшања у управљању отпадом.
Вујовић је прецизирала да је одлагање отпада на санитарним депонијама порасло са 24 одсто у 2020. на 34 одсто у 2021. години, уз напомену да се улажу и напори да се повећа стопа одвајања отпада на извору настанка и проценат рециклаже.
Проблеме које имамо са несанитарним депонијама, како је објаснила, решавамо успостављањем регионалних центара са пратећом инфраструктуром и добром покривеношћу система сакупљања отпада јер је управо то предуслов за затварање неусловних депонија.
За то су нам значајна и два документа јавне политике која смо усвојили ове године – Програм управљања отпадом за период до 2031. године и Програм развоја циркуларне економије у Републици Србији од 2022. до 2024. године, предочила је министарка.
Такође, како је нагласила, важно питање на којем посвећено радимо јесте и решавање проблема такозваног историјског отпада, с циљем да га у нашој земљи очистимо до нултог стања.
Она је, говорећи о сектору отпадних вода, навела да су у више од 100 локалних самоуправа тренутно у току различите активности, од фазе планирања до изградње постројења за прераду отпадних вода и пратеће канализационе мреже.
Велики број капиталних зелених пројеката које реализујемо широм Србије доказ су наше посвећености заштити животне средине, чему у прилог говори и константно повећање буџета Министарства заштите животне средине, који је у 2020. години износио 7,9 милијарди динара, док је планирани буџет за 2023. 18,2 милијарде динара, указала је Вујовић.
Према њеним речима, наша посвећеност Зеленој агенди за Западни Балкан биће исказана и преко најважнијег стратешког документа из ове области – Стратегије заштите животне средине – Зелена агенда за Србију, чије усвајање очекујемо крајем следеће године.
Министарка је поручила да је за испуњење заједничких „зелених” циљева важан допринос свих грађана, привреде, стручне јавности, науке и иновација, јер једино удруженим напорима може се осигурати здрава животна средина, за добробит садашњих и будућих генерација.