Ванушић је на отварању изложбе у Народном музеју Србије рекла да се, захваљујући оснивању Меморијалног центра, логор „Старо сајмиште“ учвршћује у колективно сећање, чиме се одаје поштовање свима онима које је историјско помрачење, покренуто верском или политичком искључивошћу, прогласило дехуманизованим и обесправљеним бићима нижег реда, недостојних живота.
Догађаји и личности који су дали трајан белег нашој историји не смеју бити заборављени, рекла је Ванушић и напоменула да су они поуздан путоказ и чврст доказ нашег колективног опредељења за то да се боримо против идеја дискриминације, мржње и да се не одричемо основног људског права на живот и слободу.
Она је истакла да је „Старо сајмиште“, упркос свом историјском значају, све до ове године био једини необележени логор у Србији, и више од седам и по деценија препуштен забораву као простор мучилишта, губилишта и сећање на недужно страдале жртве.
Помоћница министарке је додала да је након доношења Закона о Меморијалном центру „Старо сајмиште“ започета системска брига.
Према њеним речима, од тог тренутка, започело је системско обнављање сећања на логор терора који се налазио на територији Независне Државе Хрватске, а под директном немачком војном управом у коме су Јевреји, Срби и Роми зверски пребијани, вешани и стрељани, умирали од глади, или депортовани у друге логоре за принудни рад и у логоре смрти, одакле се већином никад нису вратили.
Ванушић је поручила да ће се заједничким радом, знањем и посвећеношћу тај простор претворити у савремени изложбени, образовни и научно истраживачки меморијални центар по угледу на најбоље примере у Европи и свету.
Вршилац дужности директора Меморијалног центра „Старо сајмиште“ Кринка Видаковић-Петров указала је на симболику логора, будући да се данас обележава почетак интернирања у Јеврејски логор Земун 1941. године.
Видаковић-Петров је рекла да посетиоци могу да осете када уђу у изложбени простор, како корак по корак напуштају свет нормалности и улазе у логорски свет мрака и тескобе, страха и безнадежности, обезличења и понижења, немоћи и безнађа које су искусили заточеници.
Она је изразила наду да ће изложба све подсетити на то шта значи универзална људска вредност - слобода, јер њену вредност најбоље знају они који је нису имали, а ми који је данас имамо, из тих разлога не би смели да дозволимо да је изгубимо - у погубној лакоћи заборава и незнања.
Видаковић-Петров је подсетила на то да је од укупно око 40.000 заточеника у логору Сајмиште, страдало око 17.000, што га чини, на данашњој територији Србије, највећим нацистичким логором, како по броју заточеника, тако и по броју жртава.
Она је нагласила да овај логор представља симбол страдања Јевреја Србије, српских Рома и Срба, како из Србије тако и из НДХ, али, пре свега, симбол је страдања свих оних, које су окупационе власти прогласиле непријатељима, било зато што су рођени као Срби, Јевреји и Роми, или зато што су се супротстављали злу расизма, фашизма и нацизма.
Зло је велики „мајстор“, а његов притајени „шегрт“ је заборав, рекла је она и закључила да је логор Сајмиште био седам деценија прекривен заборавом, као и да је дошло време да се ослободи и да се поклонимо сенима његових жртава, што је основни задатак Меморијалног центра „Старо сајмиште“.