Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је данас да борба за људска права никада не престаје и да се пример њиховог кршења може видети на Косову и Метохији, где су Србима ускраћена основна права.
Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је данас да борба за људска права никада не престаје и да се пример њиховог кршења може видети на Косову и Метохији, где су Србима ускраћена основна права.
Брнабић је, на скупу поводом обележавања Међународног дана људских права у Скупштини Србије, поручила да је питање људских права увек актуелно и важно, као и да борба за њих никада не престаје, чак ни у оним земљама које су достигле највиши ниво њиховог поштовања.
Она је нагласила да обележавање Међународног дана људских права не би било потпуно без освртања на ситуацију на Космету, при чему је упозорила на чињеницу да смо у 21. веку, на територији КиМ, у срцу Европе, суочени са кршењем елементарних људских права.
Премијерка је указала на то да су нашем народу на Косову и Метохији, посебно током 2022. године, ускраћена и угрожена основна људска права – право гласа, учешћа на изборима, право на то да вас заступају демократски изабрани представници и право на достојанствен, безбедан и сигуран живот.
Председница Владе је нагласила да се Срби на Космету суочавају са кршењем и ускраћивањем основних права, ограничавањем слободе кретања, да живе под сталним претњама, суочени са провокацијама на дневном нивоу.
Према њеним речима, представници Привремених институција у Приштини, на челу са Аљбином Куртијем, направили су од Космета последњи гето на европском континенту за Србе и друге неалбанце.
И зато ми је данас важно да са овог места апелујем, још једном, на све наше партнере у међународној заједници да не окрећу главу од чињеница, да виде оно што се јасно и очигледно види, и да делањем покажу да се боре за заштиту права и слобода свих, навела је Брнабић.
Она је истакла да о људским правима константно треба размишљати, стално се преиспитивати, увек их бранити, и о тој области непрекидно причати.
Брнабић је изразила жаљење због тога што сведочимо томе да, једном освојена, људска права не представљају гарантовани стандард, оценивши да је управо зато борба стална и континуирана.
Премијерка је подсетила на то да је Србија, као чланица Уједињених нација, дубоко посвећена испуњењу свих обавеза, према ратификованим конвенцијама, а да је принцип ”Да нико не буде изостављен” једно од основних начела свих наших политика.
Она је напоменула да је Србија прва држава чланица УН која је развила Инструмент за примену поменутог принципа у свим законским и стратешким документима, подсетивши да се у децембру навршава осам година рада Владиног Савета за праћење примене препорука УН за људска права.
У овом мандату Владе, желимо да у раду Савета имамо веће учешће ОЦД, кроз пуноправно чланство Платформе организација, као и ЈЛС. Желимо такође и да позовемо представнике ПКС да узму учешће у раду Савета како бисмо заједно радили на унапређењу људских права у радном и пословном окружењу, рекла је премијерка.
Према њеним речима, пред Србијом су два преостала задатка на путу заокруживања система међународне заштите људских права, а циљ је да се они испуне у 2023. години.
Та два задатка су ратификација Трећег опционог протокола уз Конвенцију о правима детета и ратификација Опционог протокола уз Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима, објаснила је председницаа Владе.
Брнабић је такође изразила захвалност бившој министарки за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордани Чомић, која је учинила огромне помаке, када је реч о унапређењу и заштити људских и мањинских права и јачању и промовисању културе дијалога у нашем друштву.
Она је подсетила на то да смо усвојили Закон о родној равноправности и унапредили Закон о забрани дискриминације, који су усаглашени са правом Европске уније и међународним стандардима у области људских права.
Према њеним речима, усвојили смо и Стратегију превенције и заштите од дискриминације, Стратегију за родну равноправност, Стратегију за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва и Стратегију за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Србији.
Премијерка је указала и на време пандемије, када су се сви у државном апарату трудили да направе баланс између заштите јавног здравља и заштите сваког појединца, са једне стране, и очувања основних људских права и што мање ограничавање индивидуалних слобода, са друге.
Верујем, нажалост, да ће преседани које су владе широм света правиле током пандемије, остати нешто што ћемо са пажњом морати да пратимо, и о томе разговарамо, како се таква и слична ограничења не би злоупотребљавала у будућности, већ како би се стриктно контролисала и дефинисала, и то управо у оквиру форума какве су УН, рекла је Брнабић.
Она је поручила да Влада Србије остаје посвећена стварању инклузивног друштва, друштва које поштује различитости, све мањинске групе и заједнице и основна права сваког човека.
То су вредности и принципи које сви ми морамо да чувамо, али хајде да покажемо заједно да су нам свима, за све, хуманост и уважавање достојанства и права сваког људског бића вредности које ћемо бранити и чувати по сваку цену, закључила је премијерка.
Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов оценио је да су људска права крхка творевина и да се непрестано морају унапређивати.
Сва људска бића рађају се слободна, једнака у достојанству и праву и томе да треба да буду једнаки међу собом и поступају у духу братства. Овај дан позива нас на једнакост и хуманост, нагласио је Жигманов и додао да се мора развијати култура људских права и унапређивати дијалог са различитим друштвеним групама.
Према његовим речима, друштвени дијалог је форум за налажење решења за најрањивије друштвене групе.
Председник Народне скупштине Републике Србије Владимир Орлић поновио је да се свакодневно крше људска права Србима на Косову и Метохији и да се на то не сме ћутати.
Ћутати пред дешавањима на Косову и Метохији је не само највећа неправда већ и највећа увреда за сваког човека, којим год језиком говорио, оценио је Орлић и поручио да сви људи имају право на живот и сигурност и као такви морају имати иста права пред законом.
Поменути скуп организовало је Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог Владе Србије, у сарадњи са Тимом Уједињених нација и Мисијом ОЕБС у Србији и под покровитељством председнице Владе Ане Брнабић.
Церемонији обележавања Међународног дана људских права присуствовали су и стална координаторка УН у Србији Франсоаз Жакоб, шеф Мисије ОЕБС-а у Београду Јан Брату и други.