Грујичић је, на завршној конференцији „Другог пројекта развоја здравства Србије” у Палати Србија, подсетила на то да је захваљујући том пројекту уведен електронски рецепт у наш здравствени систем, чиме је започета његова дигитализација.
Овај пројекат нам је омогућио и да увођењем информационих система стандардизујемо ниво здравствене услуге, уведемо правилнике о квалитету тих услуга, ухватимо се у коштац са проблемом претераног коришћења антибиотика, као и да осмислимо спречавање болничких инфекција, рекла је она.
Министарка је истакла и да је пројекат омогућио да се утврди реална цена здравствене услуге и да су у оквиру пројекта лекари и здравствени радници имали прилику да прођу обуку за добру комуникацију с пацијентима.
Овај пројекат нам је на крају помогао и да дођемо до најрањивијих категорија нашег друштва. Лекар је сада још доступнији старима, младима, пацијентима који болују од канцера, људима са посебним потребама, Ромима, напоменула је Грујичић.
Она је додала и да су захваљујући пројекту 83 дома здравља у Србији добила бесповратну финансијску помоћ, а да је четврта национална студија преваленције болничких инфекција укључила 15.000 хоспитализованих пацијената.
Овим пројектом је, како је истакла, значајно унапређена радиотерапија и пет онколошких центара опремљено је са 12 нових линеарних акцелератора, а у плану је наставак унапређења радиотерапије у Србији.
„Други пројекат развоја здравства Србије” реализован је захваљујући наменском кредиту Светске банке у вредности од 54 милиона евра.
Директор Канцеларије Светске банке у Србији Никола Понтара навео је да је у последњих 20 година Влада Србије постигла велики напредак у модернизацији здравственог система, као и у примарној здравственој застити.
Понтара је истакао и да је Светска банка спремна да отвори ново поглавље у сарадњи са Владом Србије које ће бити изграђено на успеху досадашњих пројеката, а у циљу даљег унапређења здравственог система и здравља грађана.
Координаторка пројектне јединице Биљана Козловић навела је да је у оквиру пројекта одржан велики број тренинга, радионица, семинара и свих врста едукација, у којима је учествовало више од 50.000 здравствених радника, сарадника, студената, деце, омладине, ромских здравствених медијаторки и других припадника ромске заједнице, других рањивих група и ментално недовољно развијених особа.
Она је додала да је кроз пројекат остварен програм грантова за унапређење квалитета у примарној здравственој заштити.
Срећни смо због тога што се пројекат завршава на време ове године, што су сва средства пласирана у складу са програмима и плановима Министарства здравља и одобрењем Светске банке. Циљеви који су зацртани пре седам година су остварени и то нам омогућава да идемо даље у реформе, истакла је Козловић.