Весић је на конференцији „Свет у 2023”, која се у организацији „Color media communications“ одржава у Дому Народне скупштине, истакао да велика улагања у инфраструктуру трају годинама, јер морано да надокнадимо заостатак који смо имали због санкција и свега што се дешавало у прошлости.
Министар је указао на то да је неопходно обезбедити и висок степен раста БДП-а, оценивши да би те стопе биле веће да није дошло до проблема код наших главних спољних партнера.
Према његовим речима, од тренутка када је Србија пре десетак година значајно увећала обим јавних инвестиција, бележимо значајно веће стопе привредног раста.
Он је рекао да је у време пандемије 2020. године уложено 196 милијарди динара у јавне инвестиције, што је допринело много мањем паду привреде, најавивши да су у наредној години планирана улагања од 420 милијарди динара, односно 3,6 милијарди евра.
Министар је указао на то да ће БПД Србије до краја године износити 60 милијарди евра, додавши да држава очекује да ће не само избећи рецесију, него и обезбедити стабилну стопу раста док се ситуација у свету не стабилизује.
Весић је изнео податак да су страни инвеститори у последњих пет година уложили више од 17 милијарди евра у Србији, додавши да је то разлог због којег држава ставља акценат на развој путне и железничке инфрастуктуре.
Он је најавио да ће ускоро бити потписан уговор са ЕУ о финансирању брзе пруге од Београда до Ниша, која би требало да буде завршена 2028. године.
Наш план је да наставимо у још два правца – ка Македонији и Грчкој, односно ка Солуну и Истанбулу. Други правац на коме ћемо радити јесте ка Шиду, али то има смисла само ако Хрватска, Словенија и Аустрија желе да граде своју брзу пругу, објаснио је министар.
Он је подсетио на то да би брза пруга до Суботице требало да буде завршена до краја 2024. или почетком 2025. године, а да ће Мађарска своју деоницу од Будимпеште до границе са Србијом завршити средином 2025. године.
Министар је најавио и да ће до краја наредне године бити завршена деоница ауто-пута до Пожеге, као и до границе са Републиком Српском, на правцу према Бијељини, и додао да је у току реализација пројекта изградње канализационе мреже којом ће бити покривено 2,5 милиона људи у Србији.
Наша политика је да сваки део земље буде повезан, али и да будемо повезани и са суседима, Северном Македонијом, Бугарском, Мађарском, Црном Гором, БиХ, јер верујемо у то да је будућност региона у интеграцијма, најпре саобраћајним и економским, а затим и политичким, поручио је Весић.
Министар унутрашње и спољне трговине Томислав Момировић рекао је да ће Влада наставити да отвара нова тржишта за нашу робу, као и да се очекује потписивање споразума о слободној трговини са Уједињеним Арапским Емиратима, Кином и Корејом.
Он је нагласио да ће то посебно бити прилика за извоз наших пољопривредних производа, додавши да је тренутно вредност извоза ових производа 4,2 милијарде евра.
Према његовим речима, држава ће настојати да тај извоз следеће године буде пет милијарди евра, јер су се пољопривреда и прерађивачка индустрија показале отпорним на кризу.
Момировић је нагласио да ће бити настављена хармонизација прописа са ЕУ, јер трговинска размена са Унијом чини 60 одсто српског извоза, истакавши да ће се наставити са регионалним интеграцијама, пре свега кроз иницијатову „Отворени Балкан“.
Он је поручио да ће Влада обезбедити стабилност домаћег тржишта, односно снабдевање наших грађана робом, као и стабилни раст какав смо имали претходних година.