Мишчевић је на отварању Осме националне конференције о територијалној сарадњи истакла да је у периоду од 2004. до 2020. године Европска унија за поменуте програме издвојила приближно 400 милиона евра.
Она је навела да је финансирано више од 1.600 пројеката на територији Србије у којима је учествовало преко 1.000 партнера, а програмима и резултатима је обухваћено више од 100.000 људи.
Министарка је представила и програм УРБАКТ, као један од десет будућих прекограничних програма у којима Србија учествује од прошле године, а који ће трајати до 2027. године.
Према њеним речима, прекогранични програми омогућавају бољу припремљеност за оно што следи, а то је приступање Унији.
Важно је разумети како сарађујемо са ЕУ, како унапређујемо нашу билатералну сарадњу, али и како се сналазимо у припремама за оно што долази са процесом приступања ЕУ и након ступања у заједницу, навела је Мишчевић.
Сви ови пројекти су, како је оценила, допринели томе да у многим градовима, срединама и местима грађани добију бољу комуналну и саобраћајну инфраструктуру, да мала и средња предузећа унапреде своје пословање и обезбеде више радних места, као и да се унапреди туризам.
Такође, од велике важности за локалне регионалне заједнице држава које су у процесу приступања ЕУ су и обнове објеката културне баштине, изградња бициклистичких стаза, обнова музеја, галерија и домова културе, као и рад у школама, институцијама и болницама кроз велики број пројеката који су допринели унапређењу рада у заштити животне средине.
Реализација ових пројеката у сарадњи са суседним државама помогла је да се реше заједнички проблеми, предочила је она и додала да ће наставак ових програма и нова финансијска перспектива допринети развоју и реализацији нових идеја.
Директор Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију Привредне коморе Србије Михаило Весовић нагласио је да су српске компаније и српска приведа већ дубоко интегрисани у економију ЕУ и да се све оно што се дешава у Унији директно пресликава на дешавања у српској економији.
Он је подвукао да су прекогранични програми сарадње изузетно корисни за локалне самоуправе, као и за регионалне привредне коморе, које су у последњих 10 година учествовале у великом броју ових пројеката и програма и на тај начин много учиниле да сарадња има свој економски ефекат.
Руководилац Заједничког секретаријата програма међурегионалне сарадње градова (УРБАКТ) Теофил Герка представио је овај програм, напоменувши да чак 72 одсто становника Европе живи у урбаним срединама.
Циљ овог програма јесте да подстакне одрживи интегрисани урбани развој у градовима широм Европе, објаснио је он и указао на то да сви велики градови имају исте или сличне трендове и изазове када су у питању одрживи развој, социјална политика и климатске промене.
Он је посебно издвојио пројекат Агри – Урбан, који се односи на производњу хране у малим и средњим градовима у Европи, а који може допринети одрживости и повећању економске моћи једног града.
Одобрени буџет за УРБАКТ за све земље у програму – Албанију, БиХ, Црну Гору, Северну Македонију и Србију износи приближно 108 милиона евра, а једна од првих активности почетком наредне године биће у оквиру пројекта декарбонизације градова.
Србија ће ову прекограничну сарадњу, финансирану Инструментом за претприступну помоћ (ИПА 3) у периоду од 2021. до 2027. године реализовати са Мађарском, Румунијом, Бугарском, Хрватском, БиХ, Црном Гором, Северном Македонијом, и то кроз ИПА Јадранско-јонски програм, Програм за Дунавски регион и УРБАКТ програм.